РУСИЈА И СРБИЈА: ОСНОВЕ БУДУЋЕ САРАДЊЕ

Администратор | 04.05.2012 | 07:14

Уочи параментарних, председничких и локалних избора у Србији, обратили смо се челницима водећих српских политичких партија следећим писмом: Уочи предстојећих избора у Србији, били бисмо Вам благодарни ако нам пружите помоћ у расветљавању једног, веома важног питања, које интересује како аудиторијум нашег сајта, тако и руску јавност. Ради се о томе како Ваша партија оцењује и види развој односа Србије и Русије, у случају ваше победе на изборима. Kaкве би Ви конкретне правце, форме и пројекте почели развијати, како оцењујете перспективе будуће сарадње у случају Ваше победе и како Ви видите регулисање односа са Западом по руском питању, јер није тајна, да у многоме западни фактор пружа одређено супростављање учвршћењу руских позиција на Балкану? Ево њихових одговора:   Социјалистичка партија Србије СПС са задовољством констатује да су односи Србије и Русије већ на врло добром нивоу, без обзира на актуелне изборе. Функционери СПС-а су, обављајући различите дужности у некима од кључних ресора садашње Владе, у протеклом четверогодишњном периоду (2008-2012) дали значајан допринос успостављању блиских облика сарадње, а пре свега економске. Нарочито се то односи на ресор енергетике (који је пре реконструкције Владе, 2011. водио министар из редова СПС, проф. др Петар Шкундрић). Подсетимо да је на основу ратификованог споразума са Руском Федерацијом извршена реконструкција и модерни­зација Нафтне индустрије Србије (НИС). Истичемо да је НИС од губиташа постао најуспешније предузеће у Југоисточној Европи - у наредне три године ова ће компанија инвестирати у развој више од 1,5 милијарди евра. Започета је изградња деонице међународног гасовода „Јужни ток" кроз Србију - потписали смо уговор о реализацији овог пројекта " који би требало да обезбеди стабилно и дуготрајно снадбевање Србије природним гасом. Завршили смо прву фазу изградње складишта у Банатском Двору, у сарадњи Јавног предузећа „Србијагас" (којим такође руководи наш функцоинер, потпредседник СПС, Душан Бајатовић) и компаније „Gazprom Germania GmbH", чиме је Србија добила прво гасно складиште. У плану нам је да изградимо још једно гасно складиште у Итебеју за које смо већ обезбедили средства. Реализацијом ових пројеката Србија ће постати регионално гасно чвориште и лидер у гасном сектору у Југоисточној Европи! Очекујемо више од 2,2 милијарде евра улагања у гасни сектор наредних година. Сарадња и инвестиције у области енергетике и енергетске инфраструктуре ствара нераскидиве економске везе између Србије и Русије. За задовољством констатујемо да је у протеклој годинидошло до повећања од 28 посто у спољнотрговинској размени Србије и Русије – то су наши стратешки правци деловања и убудуће. Социјалистичка партија Србије такође са задовољством истиче своју решеност да и убудуће настави и јача традиционално и вишевековно пријатељство између српског и руског народа. Користомо прилику да изразимо нарочиту захвланост народу Русије, као и државних институцијама и Руској православној цркви који су континуирано пружали и настављају да пружају издашну хуманитарну помоћ Србији и српском народу, нарочито на територији Косова и Метохије.  Перспективе будуће сарадње посматрајмо то кроз призму већ успостављених односа који су у делокругу надлежности нашег Председника, г-дина Ивице Дачића, који је истовремено и министар унутрашњних послова (полиције) Републике Србије. Недавно је председник Дачић био у  званичној посети Русији, министру за ванредне ситуације, г-дину Сергеју Шојгуу. Министар Дачић и министар Шојгу су најзаслужнији што је на југу Србије, у Нишу формиран српско-руски Хуманитарни центар који има за циљ спровођење хуманитарних акција спасавања у ванредним ситуацијама. У овом ће Центру бити стационирана опрема и људство за помоћ при гашењу пожара, реаговања у случају земљотреса, поплава. Сматрамо да овај Центар није никаква претња западним интересима на Балкану – о формирању овог Центра информисани су сви наши европски и остали западни партнери. Овај центар и јесте замишљен као део европског механизма за реаговање у ванредним ситуацијама. Свесни смо да су западни аналитичари, као и западни политичари склони да отварање овог српско-руског Центра у Нишу тумаче као руску војну базу у Србији, будући да су овде стациониране ваздухопловне летелице, спремне да дејстувју у случају елементнарних непогода. То изазива извесну нелагодност, чак и оптужбе да је реч о покушајима шпијунирања суседних балканских земаља који су чланице НАТО алијансе. Ми истовремено подсећамо да НАТО већ има отворену војну базу на територији Србије – то је «Бондстил» на територији наше јужне покрајине Косово и Метохија. Свесни смо такође да је Србија недовољно јака и недовољно утицајна земља да би могла да утиче на гео-политичке односе између тако моћних земаља као што је Русија и Америка. Али је наша спољнополитичка оријентација врло јасна – желимо да сарађујемо са оним државама које јачају мир и стабилности на Балкану, и које ће нам помоћи да порушимо преостале «берлинске зидове» између балканских народа.   Српска радикална странка Окретање ка тржиштима традиционалних савезника, пре свега Руске Федерације, на којима би се пласирали производи из Србије, један је од фундаменталних циљева државотворне политике коју грађанима гарантују српски радикали. Штета коју буџет Србије трпи по основу једностране примене ССП-а са ЕУ је један од најбољих илустратора неодговорне фискалне политике која је подређена интересима Брисела. Штета коју буџет Србије трпи по основу једностране примене ССП-а са ЕУ је један од најбољих илустратора неодговорне фискалне политике која је подређена интересима Брисела. Због тога српски радикали намеравају да, по доласку на власт, ван снаге ставе примену Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) са ЕУ и да тиме вратите царинске стопе приликом увоза производа из ЕУ. Актуелни режим у Србији тренутно не користи многобројне могућности које јој се пружају у економској сарадњи са Руском Федерацијом.  Српска радикална странка сматра да ЕУ има алтернативу, јер Руска Федерација од 2010. године ствара посебну царинску унију или Царински савез са Белорусијом и Казахстаном, а позив за чланство у тој организацији упућен је Украјини и другим државама. Национални интерес Републике Србије треба да буде интеграција у царински савез са овим државама, које нас уважавају као равноправног спољнотрговинског партнера и не отимају нам Косово и Метохију.  Ми морамо да сачувамо Споразум о слободносј трговини са РФ из 2000. године јер је то наша једина извозна и развојна шанса. Ако ако уђемо у ЕУ Спроразум са РФ ће престати да важи и то ће довести до катастрофалних последица по нашу економију. Неопходно је да се прекине антируска пракса у Србији када се ради о доласку руских инвестиција. Српска радикална странка намерава да по доласку на власт покрене спољнополитичку активност и преговоре о пласману робе и услуга из Србије на тржишта држава БРИКС-а, Јужне Америке, арапских и афричких држава. Српска радикална странка сматра да је сарадњом са традиционалним савезницима, а пре свега са државама БРИКС-а, могуће повећати извоз робе најмање за једну трећину БДП-а. Развој енергетике представља једну од кључних тачака Програма за економски и социјални опоравак Србије Српске радикалне странка која се у потпуности ослања на подршку браће из Руске Федерације. Српска радикална странка сматра да је изградња „Јужног тока" и његов пролазак кроз Србију основ даљег економског развоја наше привреде.  Српска радикална странка је изричито против потпуне приватизације Електропривреде Србије, с обзиром да је у питању стратешки изузетно важно јавно предузеће. Евентуалном приватизацијом Електропривреде Србије, не само да би био окупиран енергетски сектор Србије, већ би у великој мери били угрожени витални национални и државни интереси. Стратешки партнер ЕПС-а треба да буде руска државна компанија РАО УЕС. Радикали се залажу за чврсто стратешко партнерство између Републике Србије и Руске Федерације у погледу ревитализације, развоја и изградње нових постројења у оквиру система Електропривреде Србије. Витални национални и економски интерес Републике Србије јесте сарадња са Руском Федерацијом у енергетском секторуи због тога ће радикали, по доласку на власти, међудржавну сарадњу на том пољу унапредити на највиши могући степен. У политичком и безбедоносном смислу Србија, треба да постане чланица ОДКБ. Србија никада не сме да постане члан НАТО. НАТО је предводио агресију против  Србије 1999. године. ОДКБ нуди сарадњу на равноправним основома и за разлику од НАТО је савез који никога не угрожава.   Група грађана Двери "Двери Српске" су на црквено-државни празник Сретења Господњег 2012. године, изашле у јавност са предлогом "Новог народног договора" из кога се могу извући основни постулати политике Двери по питању односа са Русијом. Тако се у тачки 7. "Новог народног договора" каже: "Двери се залажу за активну војну неутралност Србије. Дугорочнију сигурност обезбедили бисмо приступањем Споразуму о недељивој колективној безбедности који је предложила Руска Федерација. Чланство Србије у ОДКБ-у (Организација друштва за колективну безбедност) наставак је наших слободарских и одбрамбених традиција, поштовање међународног права као цивилизованог начина да се уважава воља свих народа и држава без обзира на њихову величину и снагу, и безбедносни штит над нама. Србија пре свега – нова је доктрина спољне политике Србије!" Што се тиче конкретних праваца, форми и пројеката које би ми почели развијати у сарадњи са Русијом, за почетак би једна од главних ставки у будућим пројектима могла послужити тачка 4. нашег "Новог народног договора" о реалном и одрживом развоју Србије, у коме се српско село ставља као темељ опстанка Србије. Ради се о пољопривредном, индустријском и туристичком сектору, у којима се крију неслућене могућности за нашу сарадњу са Русијом. У поменутој тачки нашег договора каже се: "Политика реалног развоја Србије за своју основу узима концепт свеобухватног одрживог развоја друштва и државе, што значи да се развој планира не само према потребама садашњег нараштаја, већ и спрам потреба нараштаја који долазе. Ценећи специфичности у развојном потенцијалу Србије, политика реалног развоја ће се превасходно бавити областима пољопривреде (посебно производњом здраве воде и хране), села и руралног развоја у целини, енергетике (посебно енергетске ефикасности и обновљивих извора енергије) и заштите животне средине. Србија има потенцијала да у будућем периоду заузме важну позицију на Балкану у свим овим, а посебно пољопривредном, енергетском и туристичком сектору. У области туризма посебно треба радити на развијању сеоског, бањског, планинског, верског, здравственог и градског туризма." Што се тиче регулисања односа са Западом по руском питању, више него јасно се о томе говори у тачки 5 нашег "Новог народног договора": "Србија ће бити јака када у њој буде успостављена суверена демократија и народна самоуправа. Суверена демократија подразумева да се о будућности Србије одлучује само у српској престоници, а не у Бриселу и Вашингтону или било ком другом граду у свету. Двери су против даљег комадања и дробљења српске територије било унутрашњим деловањем, тзв. регионализацијом, било спољашњим притисцима а под изговорима „угрожених мањинских права". Залажемо се за једну, снажну Србију уз јаке локалне општине, које би добиле већи удео у располагању својим ресурсима и приходима. Српска војска, модерна, добро наоружана и јака, мора да се врати на своје историјске традиције, да у одбрани својих ближњих и целе српске територије покаже одлучност, спремност и витешку част. Јака Србија је гарант опстанка Републике Српске. Косово и Метохија је за нас привремено окупирана територија од које никада нећемо одустати. Радимо на очувању свести о Косову и Метохији у нашем народу и чекамо промене међународних околности које ће нам омогућити да на том делу своје земље вратимо уставне и законске надлежности." У тачки 7. Договора, говори се о спољној политици, где је јасно истакнуто да је Русија наш први и најважнији стратешки партнер: "Страдање српског народа у двадесетом веку, у великој мери условљено разноразним брзоплетим и недовољно прорачунатим интеграцијама, почев од југословенства, преко комунистичког квази братства и јединства, закључно са евроунијатством по сваку цену, од нас у 21. веку захтева да спољну политику апсолутно подредимо српским интересима. Добро разликујемо Европу од Европске Уније, и насупрот еврофанатизму и утопизму ми смо евроуздржани. Инсистирамо на одговорном дијалогу са ЕУ, који се ни у територијалном ни у политичком ни у економском смислу не може одвијати на штету Србије. Такође, неопходни дијалог са ЕУ не може бити препрека за чвршћу политичку и привредну сарадњу са земљама убрзаног развоја, на првом месту чланицама БРИК-а (Бразил, Русија, Кина, Индија), али и појединачним суседним и другим државама Европе. У овом погледу, Русија је наш први и најважнији стратешки партнер. За нас су прихватљиви само они европски стандарди који су у складу са претходно изнетим начелима нашег новог народног договора (породица на првом месту, социјална солидарност, домаћинска економија, одбрана културног идентитета, Европа нација, сузбијање монопола, итд). Хоћемо Србију по мери њених грађана и народа, а не по мери безимених бриселских чиновника ЕУ и САД. Противимо се сваком виду приближавања НАТО-пакту. Разлози за овакав став су геополитичко-безбедоносне природе (зато што је ера униполарног света под америчком доминацијом за нама а нови мултиполарни свет пред нама), економско-социјалне (зато што је, имајући у виду огромне трошкове прилагођавања НАТО-стандардима, укључивање у ову милитантну формацију финансијска омча око врата Србије) и морално-етичке природе (зато што је НАТО бомбардовао Републику Српску и Србију, побио на хиљаде људи и значајно уништио нашу државну инфраструктуру, као и зато што и данас људи умиру од последица бомби са осиромашеним уранијумом)." Светосавље (српско православље) је историјско искуство српског народа и идеологија светосавља је у темљима програма Двери Српских. То је још једна тачка која нас зближава са "Трећим Римом", чије је историјско искуство "Свете Русије" умногоме подударно са нашим Светосављем.   http://srb.fondsk.ru/news/2012/05/04/rusiia-i-srbiia-osnove-buduhe-saradne.html

 

DVERI: ŠEST PITANJA ZA REŽIM ILI HOĆE LI BITI VELIKE IZBORNE KRAĐE

DVERI: ŠEST PITANJA ZA REŽIM ILI HOĆE LI BITI VELIKE IZBORNE KRAĐE

četvrtak, 03 maj 2012 08:27

Uvereni smo da će režim, ako proceni da pada sa vlasti, pribeći svim vrstama izbornih krađa i manipulacija

Kako je aktuelni režim u toku samog izbornog procesa, odnosno u toku sprovođenja izbornih radnji, isposlovao promene procedure u vezi sa glasanjem na Kosovu i Metohiji, a u čemu Dveri nisu ni na koji način učestvovale, a naročito imajući u vidu grubo nepoštovanje propisane procedure za glasanje u inostranstvu, kao i zbog neverovatno velikog broja formalnih i suštinskih manjkavosti vezanih za Jedinstveni birački spisak, Dveri svim nadležnim institucijama postavljaju sledeća pitanja i na ista opravdano očekuje brze i precizne odgovore, jer od ovih pitanja zavisi regularnost izbora:

1. Zašto po velikom broju blagovremeno podnetih zahteva za glasanje u inostranstvu, odnosno za upis u birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu, čak i sa prethodno podnetim zahtevom za upis u Jedinstveni birački spisak, uopšte nije postupano od strane opštinskih i gradskih uprava po mestu prebivališta u zemlji? Zašto su mnogi podnosioci zahteva odbijeni bez ikakve odluke i obrazloženja? Koliko je građana uopšte evidentirano da  će glasati u inostranstvu?

2. Kome je u interesu da se na opisani način osujeti i pogazi ustavno i zakonsko pravo velikog broja naših građana iz dijaspore da  glasaju u inostranstvu? Da li su i sama pravila za glasanje u inostranstvu postala sredstvo pravne i političke nejednakosti i marginalizacije srpske dijaspore koja bi s obzirom na svoju brojnost mogla značajno uticati na konačan rezultat predstojećih izbora?

3. Zašto je na podmukao način odstupljeno od važećih odredaba Zakona o izboru narodnih poslanika kada su u pitanju izborne radnje i izbori u južnoj srpskoj pokrajini Kosovo i Metohija? Zašto je aktuelni režim potpomognut lažnom opozicijom u izborne radnje na neustavan način umešao i međunarodnu organizaciju OEBS koja po domaćim propisima ne može aktivno učestvovati u izbornim radnjama? Posebno ističemo da je usvojenim Uputstvom za sprovođenje izbora na teritoriji Kosova i Metohije predviđeno da se birački odbori sastoje svega od 3 člana što je nedovoljno čak i za fizičko obavljanje svih radnji potrebnih za propisno održavanje glasanja na biračkom mestu. A da i ne govorimo o prebrojavanju glasova u Raški i u Vranju, gde postoji osnovana sumnja da se glasovi usput mogu zameniti i krivotvoriti. Ko će pratiti te glasove na putu sa Kosova i Metohije u Vranje i Rašku i kako možemo imati kontrolu nad tim glasovima?

4. Budući da je rešenje kojim se utvrđuje ukupan broj birača koji imaju aktivno i pasivno biračko pravo za učešće na izborima zakazanim za 6. maj potpisano od strane ministra Markovića, koji se nalazi na čelu Ministarstva za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, a shodno propisima, Dveri smatraju da je pomenuto ministarstvo odgovorno za vođenje jednistvenog biračkog spiska, te celokupna odgovornost za nepravilnosti i propuste prilikom formiranja jedinstvenog biračkog spiska leži na resornom ministarstvu, i aktuelni ministar ne može pobeći od te odgovornosti.

5. Najeklatantniji primer neažurnog vođenja podataka o jedinstvenom biračkom spisku predstavlja činjenica da prema rešenju ukupan broj birača iznosi 7.026.000, što je gotovo identično sa brojem popisanih stanovnika na teritoriji Republike Srbije ne uzimajući u obzir teritoriju Kosova i Metohije. Iz navedenog se može izvesti jasan zaključak da je broj birača višestruko nerealno uvećan, što za konkretnu posledicu u izbornom procesu ima veći broj odštampanih glasačkih listića, te veće nepotrebne troškove i što je još bitnije ogromnu mogućnost zloupotrebe viška glasačkih listića.

6. U praksi se takođe pokazalo da veliki broj stanovništva starosti između 18 i 21 godina nije upisan u jedinstveni birački spisak, što je posebno evidentno na teritoriji Kosova i Metohije. U navedenom slučaju se takođe radi o propustu Ministarstva za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, koje nije u potrebnoj meri putem upravne inspekcije kontrolisalo unošenje i ažuriranje podataka u jednistveni birački spisak od strane organa jedinica lokalne samouprave. Na taj način su mnogi mladi ljudi lišeni prava glasa, što direktno utiče na regularnost izbora.

Pokret Dveri je u potpunosti uveren da će režim u slučaju da proceni da pada sa vlasti pribeći svim vidovima manipulacije, potkupljivanja glasača i krađe na izborima, i zato ova pitanja od kojih zavisi regularnost izbora postavljamo sada jer će nakon izbora biti kasno.  

U Beogradu, 2. maj 2012.
Pravni tim Pokreta Dveri za život Srbije

Izvor Dveri srpske, 02. 05. 2012.

 

Ђурђевдански реализам и Анти-Србија

Драгомир АНЂЕЛКОВИЋ | 02.05.2012 | 00:01

Србија је на софистициран начин окупирана од стране оних који нису успели да је покоре оружјем 1999. године. Они су после агресије на њу извршили два (по њих успешна) велика мирнодопска удара, који су резултирали садашњим окупационим стањем. Ради се о организовању „наранџасте" револуције 2000. године и опсежне „гладио" операције 2008. године. Последице тога битно дефинишу друштвено-политички амбијент у коме живимо, односно параметре реал-политичког понашања. Но, кренимо редом, са завршним освртом на значај који речено има у вези са актуелним изборима у Србији.   ИДЕОЛОШКИ СИСТЕМ САД и неки европски савезници те силе, крајем 80-их година почели су да стварају и развијају свој идеолошки апарат у Србији. Начелно, такав „апарат" подразумева разне механизме помоћу којих се постиже да идеје до којих је стало владајућим структурама (глобалним или националним), постану или остану доминанте у друштву. Идеолошки конгломерат о коме говоримо врло је обухватан, зависно да ли се ради о елементима који функционишу унутар сопствене државе или о онима у иностранству. Ту су разлике значајне полазећи од тога да ли су у питању суверене или постмодерно окупиране државе. Идеолошки апарат не чине само образовни систем и медији, већ и многе друге институције. Примера ради, преко министарства културе или одговарајућих агенција, Влада може у жељеном правцу да усмери рад многих невладиних, било профитних или непрофитних, организација код куће и у иностранству. Ко даје новац за снимање филмова, организовање разних манифестација или штампање књига, итекако се пита шта ће се снимати и штампати, какве ће изложбе бити организоване, и који гости ће бити позивани из иностранства, колико год да се прича о независности уметника, издавача, медија! У модерни државни систем распростирања пожељних идеја, укључен је и читав низ невладиних организације (НВО). Оне су од посебног значаја када је у питању спољни круг државног идеолошког апарата (који свака моћна држава у некој мери има). Колико су НВО корисне на домаћем терену, још важније су када се ради о ширењу погодних вредности у иностранству, као и о борби за националне интересе у туђем дворишту! Ту дају највећи ефекат када су повезане и са читавим низом медија под контролом силе за коју раде, односно када она има своје људе у релевантним партијама (или чак и неке од странака контролише у целини), те када је у функцију својих интереса ставила разне људе од угледа (аналитичаре, уметнике и друге „лидере јавног мнења").   НАРАНЏАСТО ФАРБАЊЕ СРБИЈЕ Вашингтон је већ почетком 90-их година у Србији располагао делотворном мрежом медија, формално-неформалних НВО и свега другога, која је, под изговором да се боре за демократију, права мањина и слично, заступала америчке националне интересе. Док се нису стекли услови за организовање преврата, та америчка „пета колона" саботирала је српске одбрамбене напоре, да би почетком новог миленијума кренула у акцију фарбања Београда у наранџасто. ЦИА и друге америчке службе, организовале су у ширим размерама и богато финансирале тадашњу српску опозицију ради реализације тог циља. Посредно су у игру увучени и они актери који нису радили за САД, нити су били идеолошки блиски њиховом мондијалистичком концепту, али су желели рушење Милошевићевог режима. Тако створен опозициони блок, подржан од стране евроатлантске идеолошке мреже у Србији и њеном окружењу, успео је да преузме власт 5. октобра 2000. После тога отпочела је ерозија државног идеолошког апарата Србије. Док је Слободан Милошевић био на власти он је отворено био у функцији режима, али и српских интереса онако како их је власт схватала (што је објективно било далеко од идеалног, довољно је само сетити се издаје Српске Крајине, али спрам овога што сада имамо, представљало је готово идилично патриотско стање). Сада је идеолошки апарат клијентске државе Србије такође нескривено упрегнут у рало власти, али ради и против српских интереса а у корист наших непријатеља.   ЦИА „ДЕМОКРАТИЗАЦИЈА" Милошевић је срушен да би Србија, наводно, била демократизована те да би кренула путем реформи које су требале да унапреде њен економски систем. Међутим, то је била само пропагандна теорија, у коју је веровао велики део српског народа али и поједини политички чиниоци (који су мислили да ће, са позиција власти, успети да консолидује државу и на демократским основама поведе је путем националне еманципације од евроатлантистичких центара моћи). Но, права истина била је то да је НАТО настојао да мирнодопским средствима успостави контролу над државом коју није успео да освоји силом, у чему му је асистенцију свесно пружао низ српских политичких фактора, на челу са сада владајућим ДС-ом и тзв. експертским Г-17 (који се сада маскирао у УРС). Да се вратимо српском идеолошком апарату. После промене власти крајем 2000 године, уместо да буде дефинисан на новим основама, и демократизован утолико што би био умањен простор за његову партијску (зло)употребу те у већој мери био подређен државним и националним интересима, намерно је брзо доведен у стање дезоријентисаности па и делимичног распадања. Нова власт била је хетерогена – у њој су седели они који су били анационални, антинационални, и они, више или мање, национално опредељени – па је и идеолошки апарат државе убрзо постао конфузан. Поцепан по партијским критеријумима, стављан је у функцију борбе око власти, партнера у власти! Уз то је и додатно био пољуљан од дела „наших" НВО делатника, медија и политичара, у циљу продубљивања окупације Србије, агресивним наметањем става да је патриотизам превазиђен.   НВО „СВЕТЕ КРАВЕ" Упоредо са одвијањем процеса паралисања па и разарања идеолошког апарата под контролом српске Владе, „наше" НВО организације и медији, који су део америчког глобалног идеолошког апарата, тачно су знали шта им је чинити. Не само што су сви они имали задату „визију" како да ефикасно пропагандно делују, већ и на који начин да обезбеде свој будући статус. Позивајући се на „првоборачки" стаж у вези са рушењем Милошевићевог режима – уз то, усиљено намећући лажну слику да су били борци за демократију а не туђе геополитичке интересе – изборили су се за статус српских „светих крава". Агресивно су наметали представу о себи као о стожеру демократије и заштите људских права, па и став да је мерило наше тзв. европеизације то да они могу да раде шта год хоће. Док је „наш" евроатлантски апарат индоктринације, потпомогнут од безрезервно проамерички настројених политичких чиниоца (којих, асиметрично, има у разним партијама), тако деловао, и они политички фактори који нису равнодушни према судбини нашег народа, кокетирали су са мондијалистичким центрима моћи, односно настојали да им се много не замере. Чак је и Влада у којој је ДСС имао преовлађујући утицај, дуго остављала непропорционално велики простор за деловање путем државних медија, разним Хелсиншким одборима, ЈУКОМ-има, Грађанскиим иницијативама, односно допустила је расподелу националних и осталих телевизијских фреквенција, умногоме, у складу са вољом западних душебрижника.   СРПСКИ „ГЛАДИО" 2008 У таквим околностима, локални евроатлантски идеолошки конзорцијум бивао је све способнији да, и без директног ангажовања америчких специјалних служби и иностраних пропагандних структура, игра значајну улогу у нашим партијским надметањима. Споменути апарат – од Б 92, преко писаних медија до невладиног сектора – постепено је добио велики капацитет да сатанизује оне политичке снаге које не поступају онако како њему или његовим менторима одговара. Када би својим, тек повремено, енергичнијим деловањем, национално опредељени делови власти (до средине 2008. године) нешто и успевали да постигну, ипак би допуштали да изнад њихових глава виси Дамоклов мач, који непрекидно претио да се откине и уништи, све заједно са његовим творцима, дело које је мукотрпним залагањем створено. То се и десило после проглашења „независности" Косова, чему се ДСС активно одупирао. Тада је отпочела операција налик оним вођеним у Италији у епохи Хладног рата („Гладио"). Радило се о опсежном захвату како би се током изборног процеса и после њега, обесмислила већинска воља народа. У том се и успело. Иако је гро Срба била револтирана стварањем и признањем косовске квазидржаве од стране НАТО ментора ДС-а и других чланица „Коалиције за европску Србију", многи незадовољни грађани наведени су застрашивањем да се ради о избору између мира и рата (просперитета и изолације) да не изађу на изборе, или чак да дају свој глас онима које презиру. Коалиција ЗЕС није победила али су националне странке прошле знатно лошије него што се до самих избора очекивало, те су тако створени предуслови да англосаксонске дипломате одраде свој део посла. Исход знамо: формирана је Влада ДС-УРС-СПС. Аморфни врх социјалиста „легао је на руду" и ради власти ушао у неприродну коалицију са онима који му у кључним националним питањима нису блиски.   НАТО–„СРПСКИ" МУТАНТ После тога још даље је отишао процес ерозије српског државно-идеолошког апарата, односно додатно је метастазирао евроатлантски механизам индоктринације. Штавише, на име надокнаде за учешће у предизборној кампањи на страни ДС-а и УРС-а (тада Г-17 плус), најекстремнији део евроатлантског идеолошког апарата – онај који је до крајности покретан аутошовинистичким мотивима неоусташког типа – добио је представнике у српској власти, и то у ресорима који су од кључног значаја за остваривање утицаја на нацију. Да се само сетимо Бранислава Димитријевића, који је са места помоћника министра културе, радио на рушењу српских идентитетских темеља. Или Марка Караџића, који се донедавно налазио на позицији државног секретара за људска и мањинска права, са које је максимално доприносио хомосексуализацији нашег друштва и другим видовима његовог девијантног урушавања. Да ствар буде још гора, док су разне структуре српске државе прожимане евроатлантским кадровима и духом, антисрпске невладине организације и медији очувале су аутономију и чак добиле замах да упоредо и самостално раде на реализацији својих задатака. На основу личних веза са владајућим структурама, потребе власти да се додвори глобалним моћницима али и њиховог директног лобирања за своје овдашње штићенике, вештине у писању пројеката од стране активиста овдашњих мондијалистичких НВО, и још понечега – оне од 2008. године долазе до знатних средстава из буџетских извора. Тако, уз велики медијски утицај и фондове из иностранства, србождерски кругови користе и средства која се од нас прикупљају на име пореза, за активности против виталних интереса наше земље и нашег народа! Врло ограничени српски ресурси сада се користе за деловање, и то у сред саме Србије, у корист интереса народа из окружења са којима смо у сукобу (Арбанаси, Хрвати, тзв. „Бошњаци"), за удаљавање Србије од својих природних савезника, а најпре Русије, и, коначно, да би се водила пропаганда за увлачење наше земље у НАТО!   БРАЋА БЛИЗАНЦИ: ДС И АНТИ-СРБИЈА Време је да се позабавимо актуелним изборима, односно да видимо шта је смисао досадашње „приче". Не треба ни рећи, евроатлантско братство у Србији, које можемо да назовемо Анти-Србијом (често погрешно именованом као „Друга Србија") на овим изборима (колико и на прошлим), свим средствима подржава ДС и ЛДП. Наизглед, његов миљеник је партија Чедомира Јовановића, но тако је само на површини. Антисрпски непартијски кругови у Србији добро су свесни да је ЛДП сувише слаб, па је – без обзира на све симпатије према њему, и несебичну помоћ коју му пружају – приоритет њиховог асистирања стављен је на то да ДС задржи доминантну улогу у власти, односно да Борис Тадић и даље остане председник Србије. Ради остварења тих циљева припадници Анти-Србије делују некада директно, некада индиректно, чак и тако што се позерски свађају са ДС-ом, како би у очима нупућених бирачаиспало да је та партија ипак колико-толико патриотски настројена. Другу страну те медаље представља рад тзв. „националних" лобиста ДС-а (нпр. НСПМ-а, на челу са Вукадиновићем и Антонићем), који такође имају сорошевске корене али су по задатку у једном тренутку дислоцирани у патриотске воде, са чијих маргина тврде да су Тадић и Јеремић „привржени" српским интересима. Међутим, они су на линији евроатлантизма и српског национал-мазохизма колико и Д. Шутановац, С. Бисерко или Н. Кандић, па не смемо да им поверујмо!   ГЛАС РАЗУМА Што се тиче опозиције (а ЛДП то није, већ је прикривени фактор власти), она је такође озбиљно начета деловањем евроатлантског идеолошког апарата у Србији и ван ње. Код нас је створен такав друштвено-политички амбијент да су и, више-мање, националне странке, и то све од прве до последње, само сенка онога што би требало да буду. И то на разне начине. Било зато што су битно одступиле од позиција на којима би морале да буду све истински српска странка, или тако што, на другом полу, идеолошки ирационално наступају пласирајући потпуно нереалне идеје, које револтирају велики део бирача и тако их гурају у пасивност или чак наводе да подрже режим. Било тако што на разним нивоима колаборирају са режимом или стога што су суштински оптерећене клановско-кумовским симптомима и разним злоупотребама које обесмишљавају сваку, па и национално правоверну, програмску опредељеност. Ипак, то нам је што нам је. Те националне странке, какве год да су, боље су од оних које сада воде Србију. Наша држава и друштво доведени су у толико лош положај да морамо рационално да резонујемо по принципу: „Боље ишта него ништа". Ако будемо тежили идеалним решењима, и сада када је јасно да до њих не можемо да дођемо, омогућићемо даље бујање онога што је најгоре. Ево шта то значи: ако ДС и ЛДП успеју да постигну добар резултат, односно СНС, ДСС и СРС – због резигнираности бирача којима се обраћају – добију мање гласова него што се очекује, имаћемо не само континуитет садашње власти, већ и отворен улазак партије Чедомира Јовановића у њене редове. Последице тога биће да ће НВО-медијска Анти-Србија имати још већи простор за деловање, односно да ће бити настављен њен, већ и сада опасни и опсежни, продор у српске државне институције.   ДУГИ ПУТ ДО СЛОБОДЕ Да се то не би десило треба масовно да изађемо на изборе 6. маја и на свим нивоима подржимо странке које нису део садашњег режима, односно, по слободном избору у првом кругу, а на основу политичког прагматизма у другом, њихове председнике кандидате који излазе на црту Тадићу. Тако сужавамо простор за формирање Владе чију би окосницу чинили ДС и ЛДП, односно повећавамо шансе да буде образована Влада од дела садашњих опозиционих странака самостално, односно ако то математички не буде могуће, са СПС-ом. У околностима када буде јасно да ДС не може да буде носилац Владе, та партија, ма шта сада тврдила, уђи ће у власт са СНС-ом и ДСС-ом. Далеко је од тога да би тако добили неку Бог зна колико национално посвећену Владу, односно да би српски национални брод радикално кренуо новим геополитичким курсом, али бар би са чела државе био елиминисан амалгам ДС-а и Анти-Србије, односно био би сужен простор за деловање последње. Јер, Запад има све мање новца за финансирање „пете колоне" у Србији, а у новонасталим околностима, она би свакако теже долазила до новца из државних фондова, односно било би јој поклањано мање медијске пажње. Анти-Србија се до 2008. године трудила да не излази директно на политички мегдан, те да посредно подржава ДС и ЛДП. Пошто је НАТО почео завршне радове на плану сецесије Косова и Метохије, добила је задатак да навуче жуте и ЛДП-овске дресове. Отуда, и да не желе да јој сасеку крила како се не би замерили Вашингтону и Бриселу, потенцијални носиоци нове Владе то ће морати да учине. Ради се о неизбежним консеквенцама њихове борбе за власт и њено очување. Јасно им је да би им се свако попуштање Анти-Србији, која је сада у нераскидивој симбиози са ДС-ом, брзо и болно обило о главу. Дуг је пут ослобађања Србије. Наша садашња политичка елита то није у стању да уради, односно нема храбрости да преузме ризик који такво настојање са собом носи. Зато је сада важно правити бар мале кораке напред, уз наду да ће процес измене глобалних односа у наредним годинама бити убрзан, те да ће сазревање нове патриотске политичке елите бити олакшано. Већ мала пауза у вези са форсираним притиском коме је сада српско друштво изложено у циљу његовог идентитетског препарирања и увлачења у евроатлантски круг, представља нешто! А ампутација Анти-Србије из српских државних структура те њено бар делимично удаљавање од националних финансијско-медијских ресурса, што је скопчано са падом ДС-а са власти –несумњиво је реални помак ка бољој Србији.   ЗНАЦИ ПРОПАСТИ И ПТИЦА „ФЕНИКС" ДС је органски повезан са Анти-Србијом. Рушећи ту партију са места крај државног кормила, одбацујемо и разне „хелсиншке одборе" и отворено НАТО-љубачке „грађанске иницијативе". Стога, ако већ не можемо да изаберемо власт која нам је стварно по вољи, бар, дајући свој глас неком од опозиционих опонената садашњег режима, нанесимо ударац по антисрпском змијско-политичком леглу. Патриотизам није причање празних прича и бусање у прса већ реалан рад у корист државе и нације. Лепе жеље су приватна ствар, а гласање мора да буде рационални допринос макар покушају побољшања наше државно-националне збиље. Божидар Кнежевић – славни српски историчар и филозоф из 19. века – својевремено је написао: „Најочитији знак да је једно друштво покварено и да пропада, јесте тај да све племенито постаје смешно – правда и љубав, патриотизам и хуманизам, верност и чистота, милосрђе и искреност". У светлу тих његових речи када погледамо дух нашег доба, нема сумње да је садашње српско друштво покварено те да пропада. Но, пропадање не значи нужно и пропаст. Наш народ је већ доказао да је као „птица Феникс". Делује да је сагорео а онда се поново роди! Имамо ми за то још снаге, а да би тако и било, недопустимо апатији и цинизму да нас онемогуће да радимо оно што можемо док не дође време да, рачунајући на успех, учинимо оно што желимо. Зато изађимо на изборе 6. маја и определимо се за било кога од опонената режима за које реално (а не по принципу „Шта је баби мило то јој се и снило") сматрамо да могу да пређу цензус. Ако то не учинимо јер мислимо да „немамо за кога да гласамо" или непромишљено бацимо свој глас, и сами се злокобно смејемо над шансом да кад-тад осване сунце слободе, односно да већ ове године помакнемо Србију бар који метар од злокобне провалије над којом сада стоји!

 

http://srb.fondsk.ru/news/2012/05/02/dzhurdzhevdanski-realizam-i-anti-srbiia.html

EMIL VLAJKI: PRVOMAJSKO SAOPŠTENJE

EMIL VLAJKI: PRVOMAJSKO SAOPŠTENJE

nedelja, 29 april 2012 14:59

U ovoj zemlji mnogi su gladni, često prose i traže svoj obrok po kontejnerima

Prvi maj je svoj korijen imao u odluci vodećih američkih sindikata da godine 1884. zahtijevaju donošenje zakona kojim bi se ustanovilo maksimalno osam sati rada dnevno.

Kada se to nije dogodilo, došlo je do velikog štrajka u SAD, a u Čikagu i do krvavih nereda.

Za najmanje 50% radno sposobnih osoba u Bosni i Hercegovini ekonomska i socijalna situacija nije ništa bolja od one čikaških radnika prije 130 godina. Podsjetimo se.

U ovoj zemlji mnogi su gladni, često prose i traže svoj obrok po kontejnerima. Svjetska banka govori o povećanju broja gladnih u BiH u 2011. za 20 posto u odnosu na prethodnu. S jednim obrokom dnevno iz narodnih kuhinja preživljava oko 20.000 građana. Na listama čekanja humanitarnih organizacija je više desetaka tisuća onih koji traže da dobiju pravo na jedan obrok.

Oko 600.000 ljudi u BiH živi ispod generalne linije siromaštva, a tu se ubrajaju svi čija su mjesečna primanja niža od 238 KM. Oni čija mjesečna primanja ne prelaze 84 KM su u ekstremnom siromaštvu i takvih je u BiH oko 20.000. Svaki peti građanin BiH živi od tri KM dnevno.

Za to vrijeme, plate poslanika Paralamenta BiH su i do osam puta veće od prosječnih primanja 70% građana. Nezaposlenost u BiH je jedna od najviših u svijetu i obuhvaća oko 45% radno sposobnog stanovništva. Više od pola milijuna ljudi. 20% onih koji rade ne primaju mjesecima i godinama plaće, a ne uplaćuju im se ni zakonski određeni doprinosi, posebno zdravstveni i penzioni.

Polovica mladih od 18-35 godina u BiH je nezaposleno što je četiri puta više nego u EU. Na sivu ekonomiju koja iznosi 30% BND, neumitno se nadovezuje korupcija. BiH spada u najkorumpiranije zemlje svijeta. U tužilaštvu ima 200.000 neriješenih predmeta korupcije. Kazne za korupciju su skoro nepostojeće.

U svjetlu ovih podataka očito je, da je u BiH cinično govoriti o Prvom maju kao o prazniku rada.

Za nadati se, da će sindikati u BiH smoći dovoljno snage da stanu na čelo onih koje predstavljaju, tako da Prvi maj ove godine bude dan izraženog nezadovoljstva u mirnim i dostojanstvenim protestima svih nas protiv izuzetno teške ekonomske i socijalne situacije u ovoj zemlji.

Izvor Frontal, 29. 04. 2012.

 

Glasovi sa Kosova prebrojavaće se u Raškoj

28. april 2012. 09:47 > 09:51

Republička izborna komisija (RIK)usvojila je sinoć na sednici uputsvo za sprovođenje parlamentarnih i predsedničkih izbora 6. maja na Kosovu i Metohiji.

 

"Ova odluka znači da se izborni proces odvija kao da nije u pitanju deo teritorije države Srbije, kao da se radi o dijaspori ili drugoj državi i zato su takvi izbori neprihvatljivi", rekao je Ivanović na konferenciji za novinare u Kosovskoj Mitrovici.

 

Prema tom upustvu glasovi neće biti brojani na teritoriji te pokrajine, već u Raškoj.

Prema odluci RIK-a biće organizovano da članovi biračkog odbora u sedištu opštine Raška otvore glasačke kutije, utvrde rezultate za predsedničke i parlamentarne izbore i da potom materijale prenesu u sedište RIK-a.

U uputstvu se navodi da su članovi biračkog odbora dužni da neupotrebljene glasačke listiće za predsedničke izbore stave u poseban koverat i da ga zapečate, kao i da to isto urade i sa
neupotrebljenim glasačkim listićima za parlamentarne izbore koji se održavaju 6. maja.

Obavezni su i da zapečaćene glasačke kutije zajedno sa izvodima iz biračkih spiskova i zapečaćenim kovertama u kojima se nalaze neupotrebljeni glasački listići bez odlaganja odnesu u sedište opštine Raška, gde ih predaju koordinatorima RIK-a.

Predsednički, parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori u Srbiji biće održani 6. maja.

(Beta)

http://www.mondo.rs/s242660/Info/Srbija/Glasovi_sa_Kosova_prebrojavace_se_u_Raskoj.html

Столтенберг: Дипломате су морале радити против Срба да би били прихваћени

Столтенберг: Дипломате су морале радити против Срба да би били прихваћени

четвртак, 19 април 2012 15:18 блиц

 

Бивши изасланик УН током рата у БИХ Торвалд Столтенберг испричао је, 20 година после почетка тог рата, како је за стране дипломате у тим временима било пожељно да буду против Срба - да би избегли критике и били прихваћени.

"Од првог дана рата знао сам да, ако желите да буде у потпуности прихваћени, односно да избегнете критике, требало је да будете против Срба, подржавате Бошњаке и гледате кроз прсте Хрватима," рекао је Столтенберг у интервјуу Радију Слободна Европа.

Они који су, попут њега, подрзавали једну или другу страну "на основу конкретног развоја догадјаја на терену," били су изложени жстоким критикама, додао је.

Столтенберг, који је због жеље да буде непристрасан критикован да је просрпски оријентисан, каже да је на крају био принудјен да уместо српског који је научио током дипломатске службе у Београду у преговорима користи енглески. Замерано му је што, када говори српско-хрватски језик, превише користи српску варијанту, а премало хрватску.

"Тачније, да је мој акценат превише српски. Због тога сам наставио да користим енглески, тако да ми знање српско-хрватског језика није много помогло у преговорима," рекао је.

Столтенберг је истакао да ни тада није желео - као ни сад - да буде судија већ да као изасланик УН допринесе заустављању рата.

По његовом мишљењу, мировни план из 1993. године био је повољнији за Бошњаке од Дејтонског споразума, али су га они одбили на сугестију САД.

О улози Сједињених Држава, Столтенберг је рекао су "својевремено отежале постизање договора".

Столтенберг је објаснио да се најпре надао да ће се САД много раније укључити у преговоре, али да је уважио одговор тадашњег америчког председника Клинтона да је то европско питање.

"Сматрао сам да је то коректан приступ. Међутим, САД се нису у потпуности повукле из те регије, већ су стајале са стране и давале инструкције некима од учесника, што је, заправо, веома отежавало постизање договора", указао је бивши норвешки министар.

Столтенберг је подсетио да су лорд Овен, као представник ЕУ, и он, у име УН успели да у јесен 1993. године издејствују усмени пристанак све три стране на мировни споразум, али да су представници Бошњака потом саопштили да не могу да прихвате тај документ, јер су их тако саветовале америчке власти.

"Као разлог је наведено да би веома мала територија припала Бошњацима. Наиме, према споразуму је било предвидјено да добију 33.3 процента територије. Данас после Дејтона, у суштини контролишу између 26 и 28 одсто земље. Споразумом из 1993. било је предвиђено стварање три јединице унутар БиХ - бошњачке, српске и хрватске."

Забринут сам за стање на Косову

По његовим речима, разлика између предлога споразума из 1993. и Дејтона, од којих ниједан није савршен, јесте у томе што је рат трајао две године дуже. У том периоду је убијено на хиљаде људи, а на десетине хиљаде их је избегло.

На питање како наћи излаз из садашње ситуације будући да је БИХ још увек у великој мери подељена по етничким линијама и као држава нефункционална Столтенберг је рекао да одлуке о животу у миру треба да доносе људи у БИХ, а не било ко други, укључујући САД. "Ја сам уверен да ће сва ова питања бити решена и то без рата. Сматрам да ситуација у БиХ није најопаснија на Балкану. Много сам забринутији због стања на Косову", закључио је он, не образлажући детаљније свој став о покрајини.

http://in4s.net/index.php/politika/srbija-cg-srpska/18228-diplomate-su-morale-da-budu-protiv-srba-za-bonjake-i-da-gledaju-kroz-prste-hrvatima-

PRIPREMA LI SE VOJNA AKCIJA PROTIV SRBA NA SEVERU KOSOVA

PETAR ISKENDEROV: PRIPREMA LI SE VOJNA AKCIJA PROTIV SRBA NA SEVERU KOSOVA

ponedeljak, 16 april 2012 13:19

Ukoliko Zapadne dobije od tadića prećutnu saglasnost za takvu operaciju – na severu Kosova će opet da se lije srpska krv

 
Kako se približava 6. maj, dan za redovne parlamentarne i vanredne predsedničke izbore u Srbiji, sve se više zapliće intriga oko njih. Ona se direktno tiče ne samo stranki i pokreta koji će učestvovati na njima već i kosovskih Srba, kojima je vlast Srbije faktički oduzela pravo a time i mogućnost da obave svoju ustavnu dužnost. Razlog koji je naveden za pomanjkanje želje zvaničnog Beograda da svojim sugrađanima dozvoli prilaženje glasačkim kutijama je – briga za njihovu bezbednost.

„Organizovanje lokalnih izbora u situaciji kada postoji nezadovoljstvo i Prištine i velikog dela međunarodne zajednice, kao i nemanje podrške Misije UN na Kosovu, povezano je sa ozbiljnim rizicima", tim rečima beogradske „Večernje novosti", pozivajući se na svoje izvore, formulišu mišljenje vlade Srbije. „Izbori se organizuju u skladu sa Ustavom i zakonima Srbije, ali mi moramo da obratimo pažnju na specifičnu situaciju u lokalu i na sve okolnosti koje su u igri protiv nas", to više nije mišljenje anonimnog izvora, već sasvim konkretnog srpskog ministra za poslove Kosova i Metohije Gorana Bogdanovića. 1)

Mada je ministar odmah posle toga prekorio predstavništva UN i Evropske unije u Srbiji zbog toga što ne preduzimaju organizaciju izbora, te tako ne žele da garantuju bezbednost srpskim biračima u pokrajini – jasno je da pod „okolnostima" koje onemogućavaju izbore vlada podrazumeva nešto sasvim drugo.

TADIĆ NE BRINE O KOSOVU, VEĆ O SEBI Pre svega, teško da ćemo preterati ako kažemo da se u ovom slučaju vladajuća koalicija brine pre svega o sebi. Jer Srbi sa Kosova tradicionalno glasaju za vodeće opozicione partije – za Srpsku radikalnu stranku Vojislava Šešelja i Demokratsku stranku Srbije Vojislava Koštunice. A u uslovima sadašnjeg društveno-političkog raskola u Srbiji sudbinu izbora će rešavati jednocifrene brojke u ukupnom dobijenom procentu glasova svakog kandidata. Tako je bilo i na izborima 2008. godine, kada je predsednik Boris Tadić morao da napravi maksimalne napore (i formalne i neformalne) kako bi u Narodnoj skupštini obezbedio očuvanje većine koaliciji na čijem je čelu njegova Demokratska stranka. Očigledno je da je to iskustvo sada nateralo vladu Srbije da faktički ostavi više od sto hiljada kosovskih Srba sa one strane granice srpskog državnog prostora i tako, uostalom, prekrši i Ustav, prema kome Kosovo predstavlja „sastavni deo teritorije Srbije". 2) Odnosi među liderima kosovskih Srba i beogradskih vlasti su se prošle godine ozbiljno pogoršali zbog vrlo sumnjivih sporazuma koje je vladina delegacija potpisala sa vlastima iz Prištine. Zato vladajuća koalicija ne gaji iluzije o sopstvenoj popularnosti na Kosovu. Odatle i težnja da se ujedinjeni i opozicioni elektorat odseče.

Bitno je da je pravo Srbije da organizuje izbore na teritoriji Kosova sasvim u skladu ne samo sa ustavom zemlje već i sa rezolucijom Saveta bezbednosti UN br. 1244 od 10. juna 1999. godine. Dokument SB UN konkretno daje Kosovu „suštinsku autonomiju", koja u potpunosti podržava princip suvereniteta i teritorijalne celovitosti Savezne Republike Jugoslavije i ostalih zemalja u regionu". 3) Iste su norme propisane i u odlukama koje su preko kancelarije šefa Misije UN za poslove privremene administracije na Kosovu donošene od 1999. godine. Međutim, to ne smeta sadašnjim srpskim vlastima da se u stvari solidarišu sa njihovim prištinskim „kolegama" po pitanju (ne)učestvovanja kosovskih Srba u opštim izborima, koji se već uveliko pripremaju.

Drugi faktor koji tera vlast Srbije da se zaista sama odrekne organizovanja izbora u delovima Kosova koje naseljavaju Srbi je pozicija Zapada, konkretno vođstva Evropske unije. Dodeljivanje Srbiji statusa zvaničnog kandidata za prijem u EU početkom marta tera Tadića i njegovu okolinu da po kosovskom pitanju nastupa još „delikatnije" nego što je to bilo prethodnih meseci. Jer Brisel u svakom trenutku može da stornira svoju odluku, a to bi sahranilo glavnu predizbornu parolu Demokratske stranke i predsednika lično, koji su evropske integracije Srbije proglasili za ključnu tačku svojih predizbornih programa.

Međutim, dogovaranje vlasti u Beogradu sa Prištinom i Briselom o Kosovu nosi kosovskim Srbima još veću pretnju nego što je njihovo prebacivanje sa one strane granice svesrpskog političkog prostora. Upravo u samom jeku sadašnje predizborne kampanje kosovska vlada Hašima Tačija ubacila je nov „probni balon" signalizovanjem i Srbima i međunarodnim predstavnicima da je spremna da napravi novu operaciju svojih snaga protiv kosovskih Srba i njihovih institucija. „Akcija, slična onoj koja je izvršena 25. jula, će biti neophodna vladi Kosova iako neće biti vršena drage volje", izjavio je 11. aprila u intervjuu TV stanici KTV vicepremijer i Tačijeva desna ruka Hajredin Kuči. On je nagovestio da je „misija EU po zakonu obavezna da vrši svoj mandat i da na severu zemlje zavede zakon". Izgovorio je i da će u suprotnom Priština da deluje samostalno. „Kako je u vezi s tim podvukla „Koha ditore", prištinske novine na albanskom jeziku, Kuči je „anonsirao još jedan 25. jul". Prema tim novinama, isto mišljenje je dao i šef Skupštine Kosova Jakup Krasnići, koji je izjavio da bi u oblastima na severu Kosova „bezbednost trebalo da obezbeđuju kosovske institucije". 4)

ŠTA ĆE URADITI BEOGRAD Još provokativnijom izjavom nastupio je gradonačelnik albanskog dela Kosovske Mitrovice Avni Kastrati, koji je Albance sa severa Kosova pozvao da se naoružaju protiv Srba". Prema novinama „Kosova sot", na ulicama grada južno od Ibra pojavljuju se novi Albanci naoružani do zuba koji ne kriju svoje namere. 5) Mada su politički lideri Kosova formalno osudili poziv kosovskog gradonačelnika, ono što se dešava previše podseća na scenario prema kome su svi glavni faktori kosovske političke scene već igrali. Cilj tog scenarija je da se obezbedi propagandna prikrivenost (između ostalog i u očima predstavnika EU i NATO) nasilne operacije protiv Srba kao jedinog sredstva da se ni jednoj od strana ne dozvoli razvoj događaja koji neće biti moguće kontrolisati. U navedeni scenario se dobro uklapa i poziv lidera opozicionog kosovskog pokreta Samoopredeljenje Albina Kurtija da se na severu zemlje uvede vanredno stanje. 6)

Jedini faktor koji još uvek nisu u stanju da pretpostave ni u Prištini ni u Briselu je moguća reakcija samih Srba i – najvažnije – srpskih birača. Jer navedena operacija može da podrije predizborne pozicije Tadića i Demokratske stranke tako što će ih naterati da nekako reaguju na ono što se dešava. I, prema tome, razvoj događaja može da krene u dva pravca. Ako zapadni tutori Kosova ne budu hteli da rizikuju time što će beogradskim vlastima da naprave medveđu uslugu – vojna operacija će biti odložena na period koji će Briselu, Vašingtonu i Prištini više odgovarati. U tom slučaju, ukoliko zapadne diplomate uspeju da preko tajnih pregovora dobiju od predsednika Srbije i njene vlade prećutnu saglasnost za takvu operaciju – na severu Kosova će opet da se lije srpska krv.

_________

Primedbe:

1) Večernje novosti, 31.03.2012.

2) Constitution of the Republic of Serbia. Belgrade, 2006. P.2.

3) http://daccess-dds-ny.un.org/doc/UNDOC/GEN/N99/172/89/PDF/N9917289.pdf?OpenElement

4) Koha Ditore, 12.04.2012

5) Kosova Sot, 12.04.2012

6) Koha Ditore, 13.04.2012

Fond strateške kulture