ОБРАЋАЊЕ ВОЈИСЛАВА КОШТУНИЦЕ НА ТРИБИНИ ПОВОДОМ ГОДИШЊИЦЕ НАТО АГРЕСИЈЕ

http://dss.rs/obracanje-predsednika-dss-vojislava-kostunice-na-tribini-povodom-godisnjice-nato-agresije/

ОБРАЋАЊЕ ВОЈИСЛАВА КОШТУНИЦЕ НА ТРИБИНИ ПОВОДОМ ГОДИШЊИЦЕ НАТО АГРЕСИЈЕ

23. март 2013.

Београд, 23. марта 2013.

Поштовани пријатељи,

Када је НАТО пакт у Бриселу 24. марта 1999. донео одлуку да изврши
агресију на Србију, готово сам сигуран да нико од натовских заговорника
овог напада није могао до краја да сагледа све последице агресије, као
ни да предвиди шта ће све догађати после те агресије. Понајмање је могао
било ко из НАТО-а да помисли да ће се пуних четрнаест година касније,
поново у Бриселу, водити преговори о Косову и Метохији. Али баш тај лук
од одлуке у Бриселу, престоници НАТО-а, да се изврши агресија на Србију,
до ових садашњих преговора у Бриселу, престоници Европске уније,
сведочи, заправо потврђује да је западни, евроатлантски пројекат
стварања независности Косова започео са војним нападом НАТО-а на Србију.

Другим речима, у самим темељима покушаја отимања Косова од Србије, леже
бомбе НАТО пакта. Не може се уопште замислити да би албански сепаратисти
могли да једнострано и противправно прогласе независност да им то није
омогућило присуство НАТО војске у Покрајини. Заузврат, у косовском
Уставу, односно у Ахтисаријевом плану из кога је произашао косовски
Устав, записано је да је НАТО врховни и коначни орган власти на Косову.
О каквој је независности реч најбоље говори овај уставни положај НАТО
пакта као врховне косовске власти. Нема бољег доказа да је Косово
марионетска творевина која је настала као резултат извршене агресије на
Србију.

Зато када погледамо данашње преговоре који се воде у Бриселу, јасно је
да главни преговарач испред албанске стране заправо заступник врховне
натовске власти на Косову. Шта онда Србија може да очекује од ових
преговора? Шта Европска унија може да стави на преговарачки сто пред
Србију? Па свима мора бити јасно да је то независно Косово. Као што је
једини циљ војне агресије на Србију било независно Косово, тако је и у
данашњим преговорима једини циљ Запада да се дочепа и легализује
независност Косова.

Нема никакве сумње да постоји суштинска разлика између насилног отимања
Косова и прихватања Србије да буде увучена и постане саучесник стварања
независности Косова. Јер тек када Србија пристане да буде саучесник,
онда то више није отимачина и није лажна држава, него постаје легитимна
и нормална држава. Тек са пристанком Србије Косово се доиста уписује у
ред држава

За западне силе пристанак Србије да буде саучесник у свему овоме важан
је из још једног разлога. Тиме ни дивљачки напад на Србију 1999. године
више није нелегитиман акт агресије, већ бива аболиран од саме Србије и
накнадно добија своју легитимност. Другим речима, нераскидива је
повезаност војног напада на Србију и процеса стварања независности
Косова. Или је на Србију извршена агресија са циљем отимања дела њене
територије или је 1999. године изведена хуманитарна интервенција која је
ослободила Косово од угњетавања Србије. Ове две опције се разликују као
живот и смрт, оне се не могу помирити, оне једна другу искључују.

Сада се морамо запитати због чега и због којег то интереса Србија треба
да прихвати отимање своје територије? Због којег интереса треба да
изменимо историју и прихватимо да није било агресије, већ да је реч о
милосрдном чину НАТО-а. Зашто би Србија пристала да прихвати лаж уместо
истине и одрекне се себе саме, своје историје и свог националног идентитета?

Нама је понуђен одговор на сва ова судбоносна питања. Поручено нам је да
Србија треба да прође кроз катарзу. Или да Србија треба да превазиђе
прошлост. Укратко и најјасније поручено нам је да Србија треба да
промени свој национални код. Промена националног кода подразумева
ревизију, редефинисање, односно фалсификовање целокупне српске историје.
То би значило да нас је НАТО бомбардовао зарад нашег добра и да Србија
треба, што пре то боље, да упути замолницу да постане чланица НАТО
пакта. Затим то би значило да сама Србија треба помогне и подржи
независно Косово и од Косова направи најбољег суседа. Да, даље, Србија
треба да Војводини омогући статус државе у држави и промени свој Устав
којим ће се федерализовати Србија. Да, премда је српски народ највећа
жртва у прошлом веку, Србија треба да прихвати изворну и највећу кривицу
за ратове на простору претходне Југославије. И наравно, да следеће 2014.
године прогласи Гаврила Принципа терористом и извини се Хабсбуршкој
монархији. И тако редом од Карађорђа све до Немање и почетка српске
историје, да се да једно ново тумачење српског народа и српске државе у
духу евроатлантског система вредности.

Право питање је ако би се извршила ова промена националног кода да ли би
Србија више уопште постојала. Односно, боље речено, право питање је како
да се заустави падање Србије у ово ништавило и растакање сваке српске
државотворне идеје и националне самосвести. Ми се као народ и држава
налазимо пред великим и тешким искушењима, које захтевају прибраност
свих националних снага како би се одбранила Србија, њена територија, њен
национални идентитет и њена национална историја.

Сви смо свесни да главни удар на Србију иде управо преко Косова, као
темељне и највеће вредности српског народа. Ако Србија може да се
одрекне Косова као саме идеје свог постојања, онда је после тога сваки
наредни корак у разградњи српске државе и промени историјског кода
српског народа много лакши и изгледнији. И заиста, уколико смо спремни
да кажемо да Пећка патријаршија, Грачаница и Дечани нису наши, онда се с
правом поставља питање а шта је онда српско када нису ове светиње. Како
ћемо било шта моћи да бранимо и одбранимо, како ћемо било шта моћи да
докажемо, ако пристанемо да Косово није Србија.

Од Србије Европска унија захтева да нормализује односе са Косовом, што
дословно значи успостављање односа између две државе. Европска унија
нема другог циља када је у питању Косово, него да га отме од Србије и
створи независну државу под НАТО контролом. Заузврат Европска унија
Србији нуди ништа. У правом смислу нуди ништа. Србија треба да се
одрекне дела своје територије која је симбол српске историје и српске
државе, зарад датума за преговоре са Европском унијом. Заправо, морали
би смо и пре него што нам је понуђено да одбацимо овакву погодбу са
Европском унијом. Јер слободним људима, слободним народима и слободним
државама не приличи да разматрају овакве предлоге.

Рекао сам да је додељивање датума као награде за понижење Србије ништа.
Датум је заиста ништа у смислу било којег позитивног одређења. Турска
има датум и ево преговора више се и не зна од када и може тако
деценијама да преговара. Али ако датум није ништа, он истовремено може
итекако бити нови и неограничени резервоар уцењивања Србије. Оног
тренутка када би смо се одрекли Косова зарад датума, уследиле би нове
уцене и нови притисци и даља разградња и растурање српске државе.

Шта нам онда ваља чинити када узмемо у обзир све што је Србији рађено од
бомбардовања до данас. Када саберемо целокупно непосредно искуство које
имамо са НАТО пактом и Европском унијом, какву националну политику треба
да водимо? Најпре, морамо истинито сагледати ствари и јасно саопштити
грађанима да је Србија као држава угрожена. Нама опасност прети од
одлучне намере Европске уније да отме део српске територије. Када је то
тако не може се проглашавати да је државни циљ Србије да уђе у Европску
унију. Ниједној држави не може бити циљ да буде део организације која
непосредно ради на отимању дела њене територије. Све док Србија говори
да је њен циљ да уђе у Европску унију, то ће бити порука Бриселу да још
јаче настави са својим наумом да нам отме Косово.

Државна политика и ЕУ и Косово била је неистинита и доживела је тотални
слом. Од оног тренутка када је уз помоћ Брисела 2008. године Косово
прогласило једнострану независност никаква политика и ЕУ и Косово више
није била могућа. То се сада потпуно разобличило током најновијих
бриселских преговора у папиру који је Европска унија понудила Србији.
Суштина тог папира је независност Косова и у том папиру осим
независности Косова нема ничег другог.

Србија је сада у доброј прилици да одбаци предлог Европске уније са
убедљивим аргументима да је Брисел у правом смислу речи и искључиво
адвокат независности Косова. Европска унија може да учини Србији највећу
услугу ако нам због тога ускрати датум. То је пут који нас води обнови
српске државотворне политике. То је пут који нас води политици која се
више неће заснивати на подређивању наших државних, националних и
економских интереса вољи Европске уније. Као што је Србија само на
добитку од када је прогласила војну неутралност, тако би била само на
добитку ако би вазални однос који има према Европској унији заменила
проглашавањем политичке неутралности. Само политички неутрална Србија
има шансу да се развија као слободна и суверена држава. Тиме би Србија
постала држава која сарађује са свима и води рачуна првенствено и
искључиво о својим интересима. Политичка неутралност би нам омогућила да
скинемо омчу око врата коју нам је натурила Европска унија и да се
српска привреда слободно развија без наметнутог нам Споразума о
стабилизацији и придруживању.

Знам да није лако и једноставно да Србија промени однос према Европској
унији после толике пропаганде која је Европску унију изједначавала са
симболом лаког и удобног живота и благостања које неминовно долази. Али
ово је сада питање самог опстанка Србије и њене будућности. Без
успостављања једног нормалног односа према Европској унији, који потпуно
искључује да нам Европска унија може постављати било какве услове, и
који се заснива на чисто економском рачуну, може се десити да буде
угрожен и сам опстанак Србије.

Морамо се присетити НАТО агресије, морамо се присетити признавања
независности Косова од стране западних сила, морамо се присетити свих
уцена и претњи од стране Европске уније да будемо саучесници у стварању
независног Косова. Када све то знамо онда се морамо окренути животу,
морамо се окренути Србији и њеним интересима и ставити тачку на европске
интеграције. Србија а не Европска унија мора бити једини циљ српског
народа. Јачање и унапређивање Србије, развој српске привреде мора да
буде једина водиља српске политике.

С друге стране, ако Србија настави путем европских интеграција то ће
заправо бити пут даље разградње и урушавање српске државе. Политичка
неутралност води у обнову Србије, као што европске интеграције воде у
њено пропадање. На великој и судбоносној теми Косова биће одређена даља
судбина Србија. Није без разлога једном за увек речено да је Косово
грдно судилиште. На њему ћемо сви показати и ко смо и шта смо. Садашња
власт је добила прилику да за Србију уради много тако што ће одбити
бриселски папир. Најбољи начин за то јесте сазивање Народне скупштине
која је једина власна да Европској унији пошаље достојан одговор. То је
одговор да је Србија слободна и суверена држава која никада неће
трговати својом територијом, својом историјом и својим националним
идентитетом.

Данас када се сећамо свих убијених током НАТО агресије и свих разарања
која су нам нанета, морамо знати који је наш однос према западним
силима. То са стране Србије данас не може и не сме бити однос мржње и
непријатељства, али мора бити однос који је исправно и дубоко утемељен у
вођењу рачуна о нашим националним интересима. Само тако и жртве агресије
неће бити узалудне и разарање земље се неће претворити у представу да је
то урађено зарад добробити Србије. Морамо извући праве поуке из страшне
чињенице да смо били мета агресије. А та поука је да Србије мора да се
окрене себи и да као војно и политички неутрална држава сарађује са
свима, али и да никада не буде ничија марионета и ничији вазал.

Живела Србија.

--

Ноам Чомски: Погодба "Косово за Европу" није добра.

Kome pricas….

Ноам Чомски: Погодба "Косово за Европу" није добра, јер ЕУ не жели да јој приступе Срби

 

четвртак, 21. март 2013.

Београд - Погодба "Косово за Европу" није добра јер Европска унија није одушевљена идејом да јој приступе Срби, каже Ноам Чомски. "Приступање Србије ЕУ је у овом тренутку прилично дубиозан потез. Чак и под условом да ће вас Европа прихватити, што ни у ком случају није извесно. Знате, Европа је веома расистички настројена према идеји да у Унију уђу Срби, тако да то неће бити тако једноставно", каже Чомски. Чак и када би била, наводи Чомски, то не би био исправан потез, јер ЕУ тренутно срља у самоубилачком правцу, посебно због своје економске политике, која урушава сиромашније чланице. "У поређењу с њом, америчка финансијска политика изгледа веома прогресивна. Сама идеја да наметнете мере штедње државама представља економску катастрофу, и сада видимо шта се догађа. Сваки нормалан економиста то види, а чак и Међународни монетарни фонд то види", каже Чомски. Ноам Чомски, најважнији политички мислилац у ексклузивном разговору за нови број Недељника наводи да није изненађен преговорима Београда и Приштине, и да разуме притиске под којима се налази Србија. По њему, било је само питање дана када ће Београд попустити. "Постоји тај шаблон, да ће Запад подржавати власт, каква год да је, док год она испуњава њихове замисли. Исти случај сте имали с Милошевићем током осамдесетих и раних деведесетих", казао је Чомски за Недељник. Највећи живи интелектуалац, у првом интервјуу за српске медије после много година, објашњава да иза америчке подршке независном Косову стоји дуготрајно геополитичко промишљање. "Иницијатива Америке усмерена ка бившој Југославији и посебно Косову, управо је због одржавања и проширења америчке моћи у ономе што се геостратешки посматра као прилично круцијалан регион. Делом због Европе, а делом због Блиског истока ", говори Чомски. Чомски наводи да светом управља сила, не закон, нити сентименталност. "Чињеница да су Срби били толико храбри и толико делотворни у борби против нациста нема апсолутно никакав значај за Британију и Америку после рата. Они прате своје интересе, интересе моћи. Нема осећајности, нема правне одговорности. Тако функционише свет", каже Чомски. Чомски додаје да је Немачка признала независност Хрватске без икаквог обзира према међународном праву и без икакве бриге за српску мањину у Хрватској. "Наравно да је Југословенска народна армија прискочила у помоћ српској мањини. Тако да је немачка иницијатива представљала одлучујући корак који је донео тај огромни сукоб", наводи Чомски. Он упозорава да је Европа суштински расистичко друштво, које не трпи различитост. "Не влада у Европи, како је рекао Добрица Ћосић, само србофобија. Фобије су свуда. Неофашистичке партије све су јаче - посебно у Мађарској и Аустрији, али и у другим државама. Европа је веома расистичко друштво. Они не желе различитост, они желе хомогена друштва", каже Чомски. У великом интервјуу Недељнику, објављеном на десет страна, професор чувеног МИТ-а, почасни дипломац 37 универзитета и аутор више од стотину књига, говорио је и улози Немачке у распаду СФРЈ, о Латинској Америци после смрти Уга Чавеса, Арапском пролећу, ширењу НАТО пакта и оценио да је америчка спољна политика са Обамом направила велики заокрет - и то на горе, јер је постала бруталнија. (Недељник)

 

Сви у буну! Овако даље више не може!

---

Мила Алечковић Николић

Изађимо сви 6. априла и покажимо, као и наши преци, да се Србија, ни лажима, ни преварама, ни батинама, нити крађама, умирити не може!

Београд, 17.03.2013

Древна руска пословица каже: стид је осећај који ће спасти човечанство, а Французи имају изреку која каже: "Не постоје диктатори, нити постоје диктатуре, постоје само робови".

Бити роб то не значи бити окован ланцима или укљештен тешким камењем, него то значи имати свест која пристаје на ропство , мири се с њим, идентификује се с њим, или га се просто плаши и - не види га. Али, основно људско право јесте право на бунт у насиљу и неправди. Политика није статистичка рачуница угојених "депутата" који су се од народа отуђили у конформистичком и корумпираном парламенту, у који се улази на црвеном тепиху, политика није договор олигарха и плутократа, политика је од антике била, јесте и остаје - велико море људске слободе чији таласи увек изнова могу да уздрмају слепе и подмукле пирате.

Зато, као некада Виктор Иго који је говорио: "убијају један народ", или Емил Зола, и ја данас оптужујем:
Оптужујем банке у Србији за бескрупулозну пљачку све беднијих презадужених грађана и у сиромаштву разорених породица које грцају у отплаћивању наметнутих дугова и трпе самовољу и затезне камате , на годишњем нивоу, скоро десет пута веће него у Европи , док ове банке капитал износе ван Србије !

Оптужујем јавна предузећа у Србији међу којима предњачи власти увек удворички, тзв. "Инфостан", за бескрупулозну пљачку недопустивим каматама на камате (као да је реч о банци!, што не постоји нигде у Европи), народа и грађана Србије !

Оптужујем све пљачкаше који кроз сваки обични српски рачун, односно за сваку трансакцију промета и плаћања било ког смртниковог рачуна узимају по два евра (за које сиромашни могу да купе две литре млека), што такође не постоји нигде у Европи!

Оптужујем "Паркинг сервис", који није никакав сервис, јер не нуди никакве услуге грађанима, него само наплате и казне, за бескрупулозну пљачку становника свих градова Србије!

Оптужујем оне који су уништили железнице и саобраћај Србије својим крађама и довели дотле да Србија у 21. веку нема ни путеве, ни возове, ни аутобусе , а да ови последњи буду прљави, поцепани , смрдљиви, трули и да личе на гасне коморе!

Оптужујем оне који се баве енергетиком да подмукло саботирају руски "Јужни ток" и немилосрдно одлучују о повећањима цене струје у Србији у којој је струја могла да буде најјефтинија у Европи!

Оптужујем све оне који су чистом политиком монопола из партијских интереса довели Србију дотле да је храна у њој три пута скупља него у другим европским земљама, уз плате које су и до десет пута мање!

Оптужујем све лажне "левичаре" који одбијају пензиону помоћ инвалидима и све социјалне службе које гледају само како да се дочепају станова и кућа старих изнемоглих и преминулих лица !

Оптужујем сва тзв. јавна гласила , а посебно тзв. јавни сервис који се данас свео на "тајни сервис", да не заступају никакав општи интерес нити представљају икакву Јавност у Србији! Докле год они буду имали спискове забрањених јавних личности за њихове клониране политичке емисије, народ не треба да плаћа ове телевизије !

Оптужујем све оне који су некажњено допустили сађење отрова по пољима Србије са таблама фирме Монсанто, у виду генетски модификованог семена у Француској забрањеног и кажњивог строгим дугогодишњим затвором, за геноцид са предумишљајем над свим грађанима ове земље!

Оптужујем оне који нису хтели да ухапсе ниједног доказаног лопова (у око 20 "неразјашњених" финансијских афера само од 2000. године) који је џепарио српски народ у протеклих , најмање тринаест година , и који такве лопове постављају на места ректора или својих саветника!

Оптужујем све оне који за тринаест година номиналне демократије нису хтели да обуздају гурање похлепних и неуких креатура у тзв. државну дипломатију и њихово срамно "разгаћивање" по светским метрополама на рачун пропалог српског буџета!

Оптужујем све корумпиране судије које у радним споровима нису пресудиле у корист са посла избачених радника зато што их је неки државни тајкун позвао телефоном и понудио им измет златног телета!

Оптужујем све оне који су криви за НАТО окупацију српске територије и који су дозволили да НАТО трупе на мала врата, са својим "јужним напуљским крилом", продру у Србију!

Оптужујем оне који су оставили или се спремају да оставе Србе на Косову и Метохији, у окупацији, немаштини, беди, загађењу и прљавштини у којој живе, јер им ови више нису битно бирачко тело!

Најзад, оптужујем политички и економски систем који је омогућио да само 3 посто незаслужних људи у Србији живи одлично, док се огромна "нема већина" народа и заслужних научника и интелектуалаца мучи у глади и дуговима!

Позивам српски народ и све грађане Србије да се дигну на буну против пљачке, корупције, сиромаштва , против напуштања Срба на Косову и Метохији, и против времена у коме опет, по ко зна који пут у историји, добро живе једино банкарске газде и партијске улизице!

Позивам српски народ и све грађане Србије да достојанствено устану против унакаженог српског школства које се свело на скупу финансијску проституцију и које више не омогућава оно што је Жан Жак Русо звао нужним условом без кога нема никакве демократије - обавезним и бесплатним, или барем јевтиним образовањем за све!

Позивам српски народ и све грађане Србије да се 6. априла са великом архетипском снагом отпора нацистичком бомбардеру, дигну против беде у Србији и кажу: Овако даље више не може!

Позивам их да на следећим изборима не гласају више ни за кога ко је двадесет година уназад био у било каквој структури власти, већ само за потпуно нове и неиспрљане људе који још нису имали прилику да помогну својој земљи!

Позивам српски народ и грађане Србије, да сада, када гора зелени, буду спремни на снажно, искрено и храбро "српско пролеће", односно на нову велику народну буну!

Изађимо сви 6. априла и покажимо, као и наши преци, да се Србија, ни лажима, ни преварама, ни батинама, нити крађама, ни ове 2013. године лета господњег, умирити не може!


У име Покрета савести српских жена Женес

Проф. др Мила Алечковић

 

http://www.dverisrpske.com/sr-CS/dveri-na-delu/2013/mart/ovako-vise-ne-moze.php

LEON KOJEN: KAPITULACIJA UZ ŠAMPANJAC

 

http://www.standard.rs/leon-kojen-kapitulacija-uz-sampanjac.html

LEON KOJEN: KAPITULACIJA UZ ŠAMPANJAC

petak, 15 mart 2013 14:25

Napad NATO na Srbiju 1999. godine nije se završio potpunom pobedom
zapadnih sila ni na teritorijalnom, ni na političkom, ni na diplomatskom
planu. Upros brutalnom proterivanju Srba sa najvećeg dela teritorije
Kosova i Metohije, u četiri opštine severno od Ibra Srbi su faktički
nastavili da žive pod sopstvenom lokalnom vlašću (sa sopstvenim
sudstvom, zdravstvom, obrazovanjem itd.) i da tako bar u delu pokrajine
održavaju kontinuitet legitimnih institucija Republike Srbije.

Na političkom planu, napad NATO na Srbiju izvan Zapada i zemalja pod
njegovim neposrednim uticajem ni 1999. ni kasnije nije primljen sa
odobravanjem, pa ni u samoj zapadnoj javnosti ideja vojne intervencije
„radi odbrane ljudskih prava" nikada nije prihvaćena onako kako su se
nadali njeni tvorci. Najzad, na međunarodnom i diplomatskom planu,
samoproglašena albanska država na Kosovu i Metohiji ni iz daleka nije
uspela onoliko koliko su to priželjkivali njeni američki i evropski
sponzori: pritisci na Srbiju da ovako ili onako prizna secesionističku
vlast u Prišini to najbolje pokazuju.

NE BI SE DESILO NIŠTA Zašto su onda ovih dana predsednik i vlada Srbije
politički i diplomatski potpuno kapitulirali, pristajući da, protiv
volje tamošnjeg srpskog stanovništva, Srbija sama ukine svoje legitimne
institucije na severu pokrajine i sarađuje sa prištinskim vlastima u
uspostavljanju kosovskih institucija tamo gde one nikada nisu postojale?
Srbija je 2006. i 2007. godine odbila da prihvati Ahtisarijev plan,
štiteći svoje elementarne interese, i ništa joj se strašno nije
dogodilo: nije zbog toga bila izložena ni vojnim pretnjama, ni
ekonomskim sankcijama, ni kulturnom ostrakizmu, jer čak ni Buš i Bler ne
bi pred svojom javnošću mogli da opravdaju takve mere.

U tom pogledu ništa se nije promenilo. Ni Obama, ni Angela Merkel, ni
briselska birokratija ne bi uradili ništa više da je Srbija odbila
nastavak dijaloga u Briselu (kako je to jednog trenutka predlagao
Tomislav Nikolić) nego što su zapadne sile uradile kada je Srbija
odbacila Ahtisarijev plan – izrazili bi svoje nezadovoljstvo, i na tome
bi se sve završilo. Odgovor na pitanje zašto Srbija od 2008. godine prvo
stidljivo, a onda sve otvorenije ide ka kapitulaciji u pitanju Kosova i
Metohije, da bi se ona danas i dogodila, mora se, dakle, potražiti na
drugoj strani.

Posle poslednjih izbora na kojima je SNS zamenila DS kao stožer režima,
u srpskoj političkoj eliti očigledno je dovršen proces koji je počeo još
sredinom devedesetih godina prošlog veka. Danas u Srbiji, sa izuzetkom
DSS (čija su načelna opredeljenja jasnija kada je u opoziciji nego kada
je na vlasti), nema nijedne veće stranke koja bi pod bilo kojim uslovima
bila spremna da se u nekoj važnijoj stvari suprotstavi Zapadu. U
predizbornim kampanjama ta se okolnost sa više ili manje uspeha
prikriva, i postojeća vlast se oštro kritikuje, kao što su prošle godine
SNS i SPS kritikovali Borisa Tadića i Borka Stefanovića, da bi danas
njihova sopstvena vlast svesno razgrađivala ustavno-pravni poredak
zemlje samo zato što joj se to traži iz Vašingtona, Berlina i Brisela.

JAZ PREMA NARODU Između naroda, koji je s mnogo razloga sve skeptičniji
prema „evropskom putu" Srbije, i političke elite slepo poslušne Zapadu
tako se stvara opasan jaz. Taj jaz će biti sve vidljiviji kako sledećih
nedelja i meseci kapitulacija Beograda bude sve očiglednija, da na kraju
najverovatnije dobije konačan pečat ispunjavanjem nemačkog zahteva da se
potpiše sporazum o dobrosusedskim odnosima između Srbije i Kosova. Tim
sporazumom bi se, kako se ovih dana može pročitati u verodostojnim
izvorima, Srbija obavezala da u svemu tretira Kosovo kao ravnopravnog
partnera i prijateljsku državu, osim u tome što je ne bi formalno priznala.

Kažu da je Dragiša Cvetković u vozu plakao putujući u Berlin da potpiše
pristupanje Jugoslavije Trojnom paktu. Gledajući nasmešena lica srpskih
pregovarača u Briselu, jasno je da nema te opasnosti: politička predaja
Kosova Albancima obaviće se uz šampanjac.

Možda najbolji srpski diplomata posle Jovana Ristića, Milovan
Milovanović, napisao je kao mlad čovek u svojoj doktorskoj disertaciji:
„Samo narodi koji hoće da se brane naći će u konačnom času sukoba
branioce svoje stvari". Sve što je Srbija činila ili, bolje reći, nije
činila od 2008. godine do danas potvrđuje ovu samo naoko paradoksalnu
istinu. Umesto da traži prijatelje i saveznike tamo gde ih je lako mogla
naći, Srbija danas sama dovršava na Kosovu ono što NATO nije dospeo da
uradi 1999. godine.

Taj bezrazložni poraz današnji režim će na sve načine pokušati da
prikrije, ali teško je verovati da će u tome uspeti: pred Srbijom stoje
godine neizvesnosti, u kojima će narod – danas potpuno isključen iz
svakog važnijeg političkog odlučivanja – nastojati da novim putevima
izbori za sebe pravo da odlučuje o svojoj sudbini.

Izlaganje na skupu „Srbija i kosovsko pitanje", održanom 14. marta 2013.
u Beogradu

--

Kusturica: Amerika Dodiku sprema Miloševićev scenario

Kusturica: Amerika Dodiku sprema Miloševićev scenario

Srna - 27.02.2013 16:28

BEOGRAD - Predsjedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku Amerika sprema "Miloševićev scenario" želeći da ga kazni zbog izgradnje gasovoda "Južni tok" u Srpskoj, rekao je proslavljeni režiser i idejni tvorac Andrićgrada Emir Kusturica.

"Veliki brat ne prašta onima koji se usude da misle svojom glavom i za dobrobit svojih država, manipulišući pojedincima iz tog istog naroda kao pogonskim gorivom za stvaranje čopora željnog hajke!

Sada Dodik ne valja, jer ne da Republiku Srpsku ni po koju cenu, pa mu kuvaju 5. oktobar, mada, ubijeđen sam, udariće glavom o zid. Srbi su čudan narod, vječito željan promjena, iako nas istina uči da nam je gore poslije svake nove promjene... Otkako nas je Amerika naučila da se za `prava` borimo na ulici, načinili su od nas čopor i u psihu pojedinca usadili psihologiju mase!", istakao je Kusturica za sutrašnje izdanje beogradskog lista "Nedeljnik".

Govoreći o Andrićgradu, Kusturica je rekao da grad od kamena jednima smeta jer tamo neki Emir veliča Andrića, njegovo djelo, srpsku duhovnost i vjeru, a drugima jer na taj način hoće da sruše Dodika, koji će ovome narodu ostaviti više nego malo ko prije njega.

"Pri tom, ti isti koji preko mene žele da udare na Dodika su od Andrića i grada koji ima ćupriju napravili kasabu, daleku proviciju u svakom smislu te riječi! Nećemo ni on ni ja ponijeti ovo za sobom u grob! Andrićgrad je bedem i spomenik slovenstvu, najzapadnija vizantijska kula", konstatovao je Kusturica.

U zvonima replike Visokih Dečana, koja će biti podignuta u gradu od kamena, kaže Kusturica, jednako prijetnju vide i Srbi i Bošnjaci.

"Kad kažem Srbi, mislim na višegradske vlasti koji udarajući na Kusturicu zapravo udaraju na Dodika, koji je nešto najbolje što je Republici Srpskoj moglo da se dogodi, a ovi drugi, iz Federacije, zato što u tome vide nekakvo navodno Kusturičino velikosrbovanje.

A pri tom, kada se kaže `velika Albanija` to je sasvim u redu, prihvata se kao aksiom, dok pomen velike Srbije asocira na sva zla ovog svijeta, mada nije ništa više od simbolike, jer Srbija jeste velika - u kulturi, duhovnosti, tradiciji... Može li narod koji ima Andrića da bude išta drugo do - veliki?! Može li država u čiju su slavu podignuti ti isti Visoki Dečani da bude mala...", istakao je Kusturica.

Dogodine će, najavio je on, u Ulici Mlade Bosne, u Andrićgradu biti obilježena godišnjica Prvog svjetskog rata, a ne u Sarajevu, kako neki planiraju i gdje, kao kaže, pozivaju na centralnu proslavu nudeći bogatu refundaciju za to.

"Čemu proslava u Sarajevu i šta će Srbija tamo, kada se zna da je iz rata izašla kao jedna od najvećih i najčasnijih pobjednica?! Na proslavi u Sarajevu je mjesto onima koji su bili s druge strane rova, ali Srbiji ne! Zato ćemo u centralnoj ulici Andrićgrada proslaviti taj značajan i veliki dio srpske istorije, s kojom, nažalost, nije naučila da se nosi i da ga prihvati na pravi način", zaključio je Kusturica.

http://www.nezavisne.com/novosti/bih/Kusturica-Amerika-Dodiku-sprema-Milosevicev-scenario-181883.html

стали коментари

Џулијан Харстон

Неуспех мегафон дипломатије

Иритирајуће коришћење „европских", или, још горе, „цивилизованих стандарда" као прута за јавно шибање Србије и Срба

На површини, Србија и Сирија немају ничег заједничког. Једино што деле су сећања на поносно место у Покрету несврстаних када је он у прошлости нешто значио.

Али, када се пре неколико недеља немачки амбасадор у Београду извинио због нељубазне изјаве коју је дао о Србији, веза између Србије и Сирије постала је јасна.

Та веза је неуспех западне „мегафон дипломатије" да утиче набоље. Неуспех јавне дипломатије САД, Велике Британије, Француске и Немачке да служе интересима стабилности и у Србији и у Сирији, па тако и неуспех да се ојачају и „западни" интереси и интереси сиромашних људи Сирије или Србије.

У случају Сирије, јавно и гласно морално згражавање западних лидера на почетку грађанског рата није ништа допринело да се проблем реши, колико год је то згражавање било оправдано, а и даље јесте.

Било је изнад свега неопходно разумети да проблем могу да реше они који су му најближи. Турска, државе залива, Египат, чак и Иран. Било је неопходно схватити да су решење отежавале самоправедне декларације за домаћу употребу лидера Запада – чији су морални ауторитет ратови у Авганистану и Ираку свели на најниже нивое у новијој историји, док је Либија по мишљењу многих, укључујући Русију и Кину, показала недостатак поштених намера.

Упркос напорима Кофија Анана и Лахдара Брахимија невини на обе стране настављају да умиру на страшне начине. Три стална члана Савета безбедности УН су, захтевајући акцију, схватили да су укопали позиције Русије и Кине олакшавајући им отпор. Колико би за ове две сталне чланице било теже да кажу „не" да су катализатори акције били Арапи, Иранци, или глас НАТО савезника, Турске.

У Србији је „извињење" немачког амбасадора било важно. Можда су то извињење и недавна мирнија и пажљивија саопштења САД наговештај да су прошли дани преувеличаних експлозија оправданог незадовољства јавности и дипломатије понижавања.

Србија и Срби постали су увећано иритирани обичајем важних западних, европских или НАТО амбасадора и других гостију који користе „европске стандарде", или, још горе, „цивилизоване стандарде" као прут за јавно шибање Србије и Срба .

Неодржавање геј параде пре две године и тренутне изјаве британског амбасадора и других да је Србија „поново" показала да није у стању да се придружи цивилизованом делу Европе. Нема везе што су Бугари своју прву геј параду одржали тек по уласку у ЕУ.

Трагична смрт француског фудбалског навијача навела је француског амбасадора да преко ТВ с правом осуђује убиство, али не и да се придружи хору који је тврдио да је то још један разлог да се Србија искључи из „цивилизованог" друштва. Можда гa његови саветници нису подсетили да се последња слична смрт у Француској догодила само две године раније.

Срби по својој природи и искуству верују у завере, а имају обичај да због њих слежу раменима. Чињеница да је „шенген" младе Србе оставио да сатима пред конзулатима у Београду чекају на визе, годинама после већине њихових балканских суседа, доживљена је као још једна неправда од стране оних који су одабрали да забораве да је Србија била чврст савезник у два светска рата и да њени млади људи не сносе никакву одговорност за скорашње догађаје.

Политику западних влада према Србији последњих десетак година воде они који су средином деведесетих догађаје на Балкану посматрали са осредњих позиција у одељењима за Балкан министарстава иностраних послова или у Бриселу. Они нису имали никакве сумње да су Срби зликовци.

У Лондону је постојало додатно оптерећујуће сећање на оно што се у остатку Европе доживљавало као подршка Србији. Резултат је био да се дуго после Дејтона, бомбардовања Београда и догађаја на Косову задржао обичај јавних напада на Србију уз снисходљив закључак како се Срби никада неће променити. Био је то и обичај амбасадорaу Београду, како приватно тако и јавно. Обичај који би се у мање толерантним престоницама завршио са захтевима да неки од тих амбасадора напусте земљу.

И, попут Сирије, резултати су били сасвим друкчији од очекиваних. Србија остаје кључ стабилности и успеха Балкана из разлога које овде не треба понављати. Ипак, контрадикторне дневне изјаве које долазе из Брисела и других адреса поводом српског приближавања ЕУ само дестабилизују, не подучавају.

Уколико је немачко извињење, такво какво је, вододелница, онда хвала богу. Коначно ће се мегафони вратити у радње са опремом за ванредне ситуације. Можда ће око Косова бити схваћено да обе стране треба охрабрити да преговарају уколико се жели прогрес и уколико се разоткрије и промени ендемско непоштење оних који кажу да су статусно неутрални.

Можда Србија и Срби, посебно њена добро образована младост, треба заиста да осете да је прошлост иза њих и да су они цењени чланови Европе којима је допуштено да сањају, без гласног узнемиравања.

Бивши помоћник генералног секретара УН и његов представник у Београду

Џулијан Харстон

објављено: 22.02.2013.

http://www.politika.rs/rubrike/ostali-komentari/Neuspeh-megafon-diplomatije.sr.html

ТОМ ХЕНКС БРАНИ СРБЕ: Косово је српско!

ТОМ ХЕНКС БРАНИ СРБЕ: Косово је српско!

С. М.

ЛОС АНЂЕЛЕС-Чувена холивудска звезда, двотруки добитник Оскара, глумац Том Хенкс, неочекивано је стао на страну Срба и у емисији кабловске станице „Е" рекао да је Косово одувек било српско и да ће бити једног дана поново!

 

Хенкс је наиме, говорећи о скорашњем почетку снимања холивудског спектакла о историјату настанка Израелске државе у продукцији Стивена Спилберга а где ће играти једну од главних улога, упоредио голготу Јевреја са страдањем и патњом косовских Срба.
-Јевреји су током Другог светског рата претрпели погром холокауста а да не говорим шта им се све дешавало стотинама годинама раније. И поред свега тога никада нису губили веру у своје корене и да ће вратити своју земљу па су се цео један миленијум поздрављали са „Догодине у Јерусалиму". Сличан случај имамо и данас када је реч о Косову. Тамо су некада живели Срби, подизали манастире и имали своје краљеве а онда су дошли Албанци и протерали Србе. Крајем 20 века на Србе су падале и НАТО бомбе али они и даље не желе да признају да је Косово самостална држава и говоре „Косово је Србија", попут Јевреја некада који су се на крају ипак вратили у своју земљу, па можда то буде случај и са Србима, рекао је Хенкс.
Том Хенкс је иначе познат у Холивуду по свом интересовању за историјске теме, учествовао је заједно са Спилбргом и у документарно-историјском филму о Другом светском рату а важи за једног од не само најбољих већ и најобразованијих холивудских глумаца.

 

 

 

http://www.pravda.rs/2013/02/17/tom-henks-brani-srbe-kosovo-je-srpsko/