ŽELJKO CVIJANOVIĆ: OVO NEMA VEZE S POLITIKOM ILI ŠTA SE RADI KAD SEDMORICA TUKU JEDNOG

ŽELJKO CVIJANOVIĆ: OVO NEMA VEZE S POLITIKOM ILI ŠTA SE RADI KAD SEDMORICA
TUKU JEDNOG

utorak, 15 maj 2012 21:58

Biti danas bliži Tomi nego Tadiću, znači spasiti poslednju mrvicu ljudskog,
makar koliko da se brani čovek koga svi šutiraju


Teško je bilo u nedelju ujutro ne biti besan na Tomu Nikolića, kada je -
uprkos tvrdnjama i dokazima o krađi izbora - pristao da Tadiću izađe na
drugi krug predsedničkih izbora. Istovremeno, još teže je bilo zadržati bes
istog dana uveče, kad je Nikolić, objašnjavajući svoju odluku, još jednom
bio javno ponižen na RTS. Na stranu sad što je on ulaskom u drugi krug
pristao na to da se nesmenjivost Tadićeve vlasti ima platiti ukidanjem
pravnog i političkog poretka, već što je propustio priliku da, zajedno sa
Koštunicom i srčanim i upornim Dverima, preuzme inicijativu, natera vlast da
ponovo prebroji glasove i postane centralni politički faktor. Ali, da se ne
lažemo, na političkoj sceni Srbije više nema političkih faktora, i ovi
izbori pokazali su - i u pobedi, i u porazu - svu relativnost i nemoć
domaćih aktera i potpuni trijumf volje stranaca.

I eto zašto Toma na Đurđevdan nije smeo da bude pobednik, eto zašto je
Koštunica morao da bude zadovoljan sa sedam odsto, sad je red da se kaže i
zašto Dveri i radikali nisu mogli preko cenzusa. I svima je tu, manje ili
više voljno ili čak nevoljno dodeljena uloga - Tadiću da izvodi radove s
pesmom na usnama; Dačiću to isto uz malo patriotskog preliva; Nikoliću da ih
u poslu ne ometa ako želi da kupi šansu za ulazak u vlast, koja, videli smo,
još uvek ne znači i vlast; Koštunici da, ako već mora da vozi svoju priču,
to bude zastava za samo onoliko birača koliko je dobio. Ako bih to izveo na
operativnu ravan, veoma sumjam da su žuti mogli da kradu izbore a da za to
makar ne znaju stranci; ne verujem ni da je Toma mogao da se pojavi sa onim
vrećama a da to prethodno nisu aminovali oni, kao što ni srpski mediji nisu
mogli toliko da izveštavaju o krađi da strancima nije odgovaralo da se malo
priča i o tome.

JEDAN OD NAS Ako je to tačno, tada ni Toma nije imao izbor hoće li izaći na
drugi krug izbora ili neće. Svejedno, držim da to nije smeo da uradi, ali ću
ga ovom prilikom poštedeti težih kvalifikacija, i to iz dva razloga. Prvo,
njegovo gostovanje koje se pretvorilo u novo poniženje kod onog Stanojevića
sa RTS - koji je samo veče kasnije Borisu snishodljivo jeo iz ruke i čistio
perut s revera - pokazalo je koliku su lomaču ovdašnje elite potpalile pod
Tomom. Baciti još jedno drvo na tu lomaču i, makar nehotično, sasluživati u
tom otužnom ritualu bila bi solidarnost sa ruljom, sa najgorim što danas u
srpskom društvu postoji.

Drugi razlog zašto se kanim kloniti teških reči jeste jedan poseban status
koji je Toma stekao u finalu ove kampanje. Šta god o njemu i njegovoj
politici mislili, te večeri na RTS, možda kao nikad u životu, on je delio
sudbinu Srbije - rastočene, ponižene i opljačkane, i uz to još naterane ne
samo da se klanja svojim elitama, koje je, uz pomoć stranaca, tako teško
gaze, već i da sama učestvuje u tome i daje legitimitet jednom besprizornom
činu, kao čovek nateran da sam sebi odseče glavu.

I onda, kad su se obrušili na njega u onom nesrećnom štrajku glađu kao da je
njihovoj deci otimao od usta, i sad, kad su ga uvaljali u blato i naterali
da se od blata čisti tako što će ga pojesti, potvrdio se valjda jedini
kvalitet Tome Nikolića u koji nikad nisam sumnjao. On je jedan od nas. I kad
Srbima pogodi žicu - poslednjih godina više licem nego rečju, a te večeri na
RTS i nečim što liči na sudbinu - i onda kad liči na nekog odavno umrlog
ujaka iz unutrašnjosti koji je polupijan stigao s pečenim prasetom na
vojnički ispraćaj, on i tada jeste jedan od nas.

Možda je to moje osećanje tek naknadno tumačenje iskustva stečenog dok
gledam kako su ga svi - od stranaca, preko žute bande, do korumpiranih
bednika iz medijske i intelektualne elite - oborili u blato i šutiraju ga.
Svako je od nas jednom išao kući noćnim autobusom i valjda se svakom desilo
da vidi kako sedmorica obaraju jednog na pod i šutiraju ga. U vremena dok
sam odrastao, bilo je pitanje časti da svi ustanemo sa sedišta i obračunamo
se sa nasilnicima; malo kasnije smo ustajali sami i pili batine zajedno sa
nesrećnikom s poda; još kasnije smo pred tim gledali svoja posla, a ona su
bila negde daleko kroz prozor; da bismo danas odlučno ustajali i pridružili
se sedmorici u šutiranju.

PROTIV VIŠIJEVSKIH ELITA I to je nekako postao trend ovog vremena da je
pravda redovno na strani jačeg. Valjda nam je to neka propisana terapija uz
koju ćemo lakše zaboraviti ono kad su svakog od nas naša sedmorica u proleće
1999. oborila na pod i šutirala do krvi. Kad vidim išutiranog Tomu, pa još
kad na licima njegovih napadača prepoznam deo onih koji su šutirali i mene i
svakog od nas pre 13 godina, tad me ne interesuje mnogo da li je Toma za EU
ili protiv nje, hoće li hapsiti kriminalce ili im se pridružiti, i da li bi
prodao Kosovo ili bi ga branio do zadnjeg. Baš me briga, ovde se više ne
radi o politici.

Gledajući ga u nedelju uveče na RTS, video sam finale čoveka kome su obećali
da će vladati samo ako prestane da bude jedan od nas. Video sam ga da je,
grešan, uradio sve da bude tako, rešen da više ne liči na dobrog ujaka iz
unutrašnjosti, već na mastera menadžmenta. A onda su ga prevarili i pokrali.
Hoćete dokaz? Evo ga: zašto do danas nisu otvorili vrata i rekli - evo,
proverite sve da ne padne sumnja na našu pobedu. Na kraju su ga u nedelju
naterali da tako pokraden nastavi da daje legitimitet lopovu i nasilniku jer
je ovaj ugledan član društva i srpskih višijevskih elita.

I, dok tako ponižen kaže da će nastaviti da daje legitimitet lopovu, verujem
kako Toma nikad neće postati politički predstavnik poniženih Srba, ali će
zauvek ostati njihov simbol. Jer onako kako se on čisti jedući blato, isto
se tako danas čisti i Srbija, isto ga tako jede svako od nas. I, dođavola s
politikom, čak i s tim što, kad ovakva sedmorica šutiraju ovog jednog, taj
mora da ima ono nešto. A to nešto ne mora biti ni sjajno ni savršeno, to
može biti neka slučajnost iz identeta ujaka iz untrašnjosti, i to nešto
danas vidim samo kao kvalitet zbog koga on njima nije po volji da vlada.

Srpskog predsednika će, dakle, kao i srpsku vladu odrediti stranci. Cela
ovdašnja politička scena - svako na svoj način, svako sa svojom ulogom i
svojom merom, gde, treba li ponovo reći, nisu svi isti - danas je samo jedna
trošna hrskavica koja treba da spreči dodir i trenje između jedina dva
istinska faktora na sceni - stranaca i naroda. Ako je njihov izbor Tadić, to
je izbor za jednu potrošenu i istanjenu hrskavicu, koja neće sprečiti trenje
i koja će pre dovesti do tenzija i sukoba u društvu. Ako je njihov izbor
Nikolić, tada je to pokušaj makar nekakvog balansa i u vlasti i u društvu,
koji neće doneti ni sreću ni blagostanje, ali neće biti ni adut onih koji
veruju kako posao započet 1945. i propušten čuvenog 6. oktobra 2000. ima
biti završen.

I zato, koliko god ja mislio da Toma na drugi krug nije trebalo da izlazi,
biti na danas njegovoj strani, biti tamo makar samo do nedelje, možda jeste
nesvrsishodan, čak i politički glup stav. Ali on znači i nešto ne manje
dragoceno i važno - znači spasiti poslednju mrvicu ljudskog u sebi, makar
koliko treba da se ustane u noćnom autobusu i brani čovek koga šutiraju
sedmorica. Samo to.

Šira verzija teksta objavljenog u dnevnim novinama "Informer" 15. maja 2012.

http://www.standard.rs/zeljko-cvijanovic-ovo-nema-veze-s-politikom-ili-sta-s
e-radi-kad-sedmorica-tuku-jednog.html

Dveri: Ne priznajemo drugi krug izbora

Вести | 15.05.2012 | 21:43

Dveri ne priznaju održavanje drugog kruga izbora, dok se ne utvrde pravi rezultati, izjavio Boško Obradović. Pokret zatražio od Slavice Đukić Dejanović formiranje nezavisne državne komisije za ispitivanje rezultata izbora. Pokret Dveri zatražio je od vršiteljke dužnosti predsednice Srbije Slavice Đukić Dejanović da hitno formira nezavisnu državnu komisiju koja bi ispitala rezultate održanih izbora, koji su, prema oceni tog pokreta, pokradeni.   Član rukovodstva ''Dveri'' Boško Obradović izjavio je da taj pokret ne priznaje održavanje drugog kruga predsedničkih izbora, dok se ne utvrde pravi rezultati održanih izbora i najavljuje održavanje protestnog skupa u Beogradu, ako Slavica Đukić Dejanović za 48 časova ne odgovori na njihov zahtev. Dveri najavljuju veliki protest za četvrtak, 17. maja, na platou ispred Filozofskog fakulteta u 18 časova. "Danas ćemo pozvati Slavicu Đukić Dejanović da pre drugog kruga, koji za nas ne postoji, formira nezavisnu državnu komisiju da jednostavnim uvidom u zapisnike i jedinstveni birački spisak preispita rezultate izbora na kojima je opozicija pobedila glasanjem, a režim misli da je pobedio brojanjem tih glasova", rekao je Obradović. ''Dveri'' će do kraja ove nedelje podneti krivičnu prijavu protiv organizovane kriminalne grupe koja je prekrojila volju građana, istakao je Obradović. "Šta se desilo sa zapisnicima i biračkim materijalom kad su isporučeni sa biračkih mesta. Neko je menjao i poništavao glasove, izbacivao, štelovao i nameštao rezultate kroz zapisnike", objasnio je Obradović. Pet dana pre održavanja izbora ''Dveri'' su ukazivale na mogućnost izborne krađe, kao i na dan izbora, jer je velikom broju birača u dijaspori i na Kosovu i Metohiji onemogućeno da glasaju, a na biračkim spiskovima je bilo mnogo mrtvih ljudi, podsetio je Obradović. "Poručujemo režimu da su oni destabilizovali državu, prvo Boris Tadić svojom ostavkom na mesto predsednika zemlje zarad stranačkih interesa, pa onda i prekrajanjem izborne volje građana. Podsećam vas da nije rešena ni davne afere Bodrum i Solun i pozivam medije da povežu te afere sa izbornom krađom", rekao je Obradović. Predstavnicima ''Dveri'' nije dozvoljeno što i predsedniku Saveza vojvođanskih Mađara Ištvanu Pastoru, da naprave službenu belešku o tome šta su našli uvidom u zapisnike, zbog čega se izbori u Subotici ponavljaju. "Ne borimo se mi za naš cenzus i spremni smo da prihvatimo rezultat, ali mi ne znamo koji je naš rezultat. Mora da se dokaže ko trenutno laže i da odgovara zbog toga", istakao je Obradović. Nije slučajno što su uvaženi prigovori Liberalno-demokratske partije u Beogradu, jer nije prešla cenzus u glavnom gradu, pa se ponavljaju izbori na nekim biračkim mestima, zaključio je Obradović.   http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/1950/Izbori+2012/1102902/Dveri%3A+Ne+priznajemo+drugi+krug+izbora.html

 

Откривени нови детаљи о изборним крађама! (Видео)

Откривени нови детаљи о изборним крађама! (Видео)

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=OxfBm9K78Ms

LJILJANA SMAJLOVIĆ: MERA SRPSKOG OČAJA ILI OVDE SE SANJA I ONO ŠTO DRUGI ODBACUJU

LJILJANA SMAJLOVIĆ: MERA SRPSKOG OČAJA ILI OVDE SE SANJA I ONO ŠTO DRUGI ODBACUJU

četvrtak, 10 maj 2012 22:20

U Srbiji vlast i opstaje tako što građane drži u uverenju da baš zbog Evrope moraju da žive potpuno mimo Evrope, u bedi, strahu i korupciji

 

 Pre nekoliko dana vladajuća koalicija u jednoj evropskoj zemlji izgubila je na lokalnim izborima veliki broj poslaničkih mesta, ali je zato popularni gradonačelnik prestonice te zemlje ubedljivo pobedio kandidata opozicije.

Još pre optuživan da gradi kult svoje ličnosti, preduzimljivi gradonačelnik sada se u sopstvenoj stranci nalazi pod paskom i zbog navodnih ambicija da preuzme vođstvo nad partijom čiji je sadašnji predsednik uzdrman padom rejtinga.

Zvuči poznato? Nije reč o Draganu Đilasu i Borisu Tadiću iako se glavni lik gornje priče zove Boris. Reč je o Borisu Džonsonu, gradonačelniku Londona, za kojeg vele da je u komplikovanim odnosima sa britanskim premijerom Dejvidom Kameronom. Dejvid i Boris se na javnim mestima ophode jedan prema drugom s dužnim poštovanjem, obasipajući se izjavama o uzajamnoj lojalnosti, ali je gradonačelnik daleko popularniji od svoje (Konzervativne) stranke, dok ga ankete preporučuju kao „najprepoznatljivijeg“ političara u Velikoj Britaniji.

SUKOB TADIĆ-ĐILAS U Srbiji se dešava nešto slično. Koalicija oko Demokratske stranke ubedljivo je poražena na parlamentarnim izborima (pre četiri godine osvojila je 38 posto glasova, da bi ove nedelje spala na 22 procenta), dok se njen trijumf u glavnom gradu (u kojem je lista DS osvojila deset procenata više od Srpske napredne stranke) pripisuje pre svega gradonačelniku Đilasu. Deo rukovodstva stranke iza zatvorenih vrata je odmah osumnjičio Đilasa da je, miran u pogledu konačnog ishoda beogradskih izbora, kampanju vodio ne brinući dovoljno o visokoj izlaznosti, koja je Borisu Tadiću bila daleko potrebnija nego njemu samom. U nedelju posle podne su, naime, na brojeve mobilnih telefona „sigurnih glasača“ Demokratske stranke odjednom počele da stižu poruke poput ovih: „Gubimo izbore ako se ovaj trend nastavi. SNS na crnim mestima izveo duplo više ljudi! Hitno izvodite ljude, malo je vremena ostalo. Boris Tadić“. A onda: „Istraživanje pokazuje da ne možemo da pobedimo bez ogromne izlaznosti. Bez obzira na redove, gužve, svi moraju da ostanu do kraja i glasaju! Boris Tadić“.

(Za DS su „crna mesta“, po svoj prilici, prigradske opštine, čiji je značaj u kalkulacijama demokrata dramatično porastao kada se ispostavilo da im je Ahilova peta beogradska opština Stari Grad, u kojoj su birači „iskulirali“ Tadića i njegovog političkog partnera Čedomira Jovanovića, tako što se nisu ni pojavili na biralištima.)

Sa tenzijom na relaciji vođa stranke i gradonačelnik prestonice, međutim, prestaju evropske paralele sa srpskim izborima (i to ne samo zato što u Evropi mahom nije ni teoretski moguće ostati na čelu države duže od osam godina). Istog dana kada se glasalo u Srbiji, gde su nemali izgledi da vlast ostane u otprilike istim rukama kao i do sada, Nikola Sarkozi postao je jedanaesti evropski lider koji je izgubio izbore otkako je kontinent zahvatila finansijska kriza. Dve najveće partije, koje se decenijama smenjuju na vlasti u Grčkoj, doživele su istog dana takav krah na izborima da više ne mogu da skrpe većinu ni kada se udruže. U znak protesta zbog stezanja kaiša pala je i vlada u Holandiji, koja spada u ekonomski najuspešnije države EU.

SRBIJA PO STRANI Čitav evropski projekt nalazi se pod znakom pitanja, ne samo zato što novoizabrani francuski predsednik Fransoa Oland traži da Evropa napusti kurs stezanja kaiša i nemačkog fiskalnog diktata. Nisu u pitanju samo kratkoročne ekonomske mere i dužnička kriza već zahtev da se umesto štednje promoviše ekonomski rast, a iznad svega da se reši „demokratski deficit“, što je drugo ime za situaciju u kojoj bogate zemlje nameću rešenja manjim i siromašnijim od sebe, a sve u ime „evropskog projekta“. Od trenutka kada se Francuska pobunila, plašenje Evropom postaje plašenje Nemačkom, a ne opstankom evropske ideje. Oland kaže: „Nije na Nemačkoj da odlučuje u ime cele Evrope. Kad ja budem predsednik, evropska građevina će se promeniti. Mi nismo bilo koja zemlja: mi možemo da promenimo stvari“. Grci nisu glasali za izlazak iz Evropske unije, već su, zajedno sa Francuzima, glasali da Evropska unija napusti kurs koji gura države u sve dublju jamu prisiljavajući ih na kresanje budžeta.

Srbija, za to vreme, ostaje potpuno po strani. Evropska zbivanja u Beogradu nisu tema razgovora, evropski izbori i budući evropski pravac jedva su se pominjali u predizbornim debatama, uključujući tu i izbornu noć. U Srbiji bi stranac koji prati izbore lako poverovao da su sve stranke opozicione, da niti jedna nije vladajuća i da niti jedna ne snosi nikakvu odgovornost za stanje u zemlji i korupciju u državi. Da je glavni bauk izvesni Toma Nikolić, koji govori isto što i svi ostali lideri svih ostalih stranaka, a građani ne smeju da spavaju od brige je li on zaista iskreno privržen evropskoj ideji, kao što su to tobož svi ostali lideri, a pogotovo onaj koji je ekspresnom brzinom potpisao antievropski i antiustavni zakon o informisanju samo zato da bi sprečio pad svoje ucenjene, ali „proevropske“ vlade...

U Srbiji vlast u nedelju ne samo što nije kažnjena što joj građani žive gore nego bilo ko u Evropi: u Srbiji vlast upravo i opstaje tako što građane drži u uverenju da baš zbog Evrope moraju da žive potpuno mimo Evrope, u bedi, strahu i korupciji. Da moraju da se pomire sa onim sa čime se niko u Evropi ne bi mirio. Da ne treba ni da ih zanima taj veliki razgovor o Evropi i njenoj budućnosti, koji se danas istovremeno vodi u svim evropskim prestonicama, osim u Beogradu.

To je prava mera srpskog očaja i gubitka svakog samopouzdanja, tu je potonulo ono što je bilo žilavo i otporno na nedaće. Ovde se sanja i ono što drugi odbacuju kao nedostojno, ovde se građanima sugeriše da na više ni nemaju prava. Tako je Srbija postala „bastion stabilnosti“ u Evropi. Ovde je „stabilnost“ posledica gubitka svake nade jer više nema apetita ni za stradanje ni za žrtve. Ovde gde je i parlament jednom već vandalizovan i paljen, ovde se sve već probalo.

Nezavisne

 

SVET ZNA ZA KRADJU...AL DZAZIRA JAVLJA !

Video

Marko Subotić o optužbama SNS-a o krađi glasova

10 maj 2012, Četvrtak 16:12 CEST

Srpska napredna stranka u četvrtak je javnosti iznijela tvrdnje da je Demokratska stranka pokrala glasove na izborima 6. maja.

Lider SNS-a Tomislav Nikolić rekao je da su originalni glasački listići zamijenjeni drugim glasačkim listićima.

Uživo iz Beograda javio se reporter Al Jazeere Marko Subotić.

http://balkans.aljazeera.net/video/marko-subotic-o-optuzbama-sns-o-kradi-glasova

ČEDOMIR ANTIĆ: POSLEDICE OPŠTIH IZBORA 2012. GODINE

ČEDOMIR ANTIĆ: POSLEDICE OPŠTIH IZBORA 2012. GODINE

ponedeljak, 07 maj 2012 12:03

Da li je, kada više liči na Nazarbajeva nego na De Gola, od Tadića moguće očekivati nešto drugo nego da se u rasturenoj Srbiji ponovo kandiduje za nekoliko godina?

 
Na prvi pogled čini se da se nedemokratsko ponašanje isplati. Dakle, posle niza državnih, ekonomskih i socijalnih neuspeha, izneverenih obećanja, raznovrsnih mahinacija i – što je bar po mom sudu još važnije i gore – zloupotrebe vlasti u izbornoj kampanji i doslednog nemoralnog izneveravanja demokratskih načela, vladajuća koalicija je trijumfovala na ovim izborima. Iako je DS danas znatno slabiji, iako se URS klati na ivici cenzusa sakriven iza penzionisanog generala (...bez vojske, dokotora bez pacijenata, stranačkog kandidata bez stranke), koalicija DS, SPS i URS bi danas, ukoliko bi stvorile koaliciju, imale većinu, komotniju nego 2008. godine.

Najveći uspeh na ovim izborima postigao je SPS. Ova partija, koja je svoju sudbinu nekada vezala za Kosovo i Metohiju, aminovala je proteklih godina njegovo konačno i formalno odvajanje od Srbije. Za vreme njihove, „socijalno odgovorne“ vlade, plate i penzije su pale, u realnom pogledu za 25-30 odsto, kriminal u zemlji svakako nije zauzdan zato što su SAD odlučile da se obračunaju sa delom te hidre („Balkanski ratnik“) niti zato što je Ivica Dačić bolji ministar od svog jednog ili dvojice prethodnika... Ipak, Dačić se u kampanji predstavio kao nastavljač nekoliko ranijih režimskih tradicija (Broza, Miloševića...), a nešto manje stidljivo pokazivao je i „lepo lice“ demokrtaskih vlasti u Srbiji – ako je to moguće, a pokazalo se da jeste, obzirom na krizu, Srbiju i izgled Dačićevog lica. SPS je tako uspela da gotovo udvostruči broj svojih birača.

MORALNA POBEDA Opozicija je ponovo odnela moralnu pobedu. Ovaj put ta moralna pobeda Nikolića i Koštunice ni matematički ne može da bude pretočena u vladu. Posebno je zanimljiva sudbina SRS. Pod pritiskom svih, pa i svog zatvorenog vođe, SRS se sama marginalizovala i sada je dospela do svog istorijskog minimuma – po prvi put za dvadeset godina pala je ispod cenzusa. Sudbina SRS pokazuje duboke nedostatke biračkog tela Srbije: u vreme kada su Srbiju gurali u ambis, rušili slobode i demokratske ustanove, a posebno kada su u svemu tome imali podršku vlade, onda su dobijali po milion glasova. Danas, kada je Vojislav Šešelj moralni pobednik jedne borbe u kojoj je na svaki način trebalo da bude poražen, kada ga, posle decenije pritvora, na izborima predstavlja supruga, SRS privuče tako malo glasova. Pitam se, da li je deo njihovih glasova otišao Dačiću? Koliko lambrozovih tipova koji po kafanama, ulicama i autobusima slave haškog zatočenika, u senci biračkog mesta glasaju za čistu retoriku pod uslovom da je vladajuća?

Iznenađenje izbora predstavlja i loš učinak LDP i URS/G17. Nasuprot većini, verujem da je njihov veliki uspeh što su politički preživeli, jedan od njih će ući u vladu, drugi će biti rezerva ili će statirati. Mogao bi to biti put ka toliko potrebnom dvopartizmu, ali samo pod uslovom da marketinški magovi koji su u kampanji koristili sve – od proročica do vojske – procene da je tako dobro. Dinkićev neuspeh je u stvari suočavanje sa istinom, obzirom na delovanje i domente trebalo je da se zakuca na oko jedan odsto, ovako je uz pomoć državne vlasti i svoje besomučne ambicije uspeo da se izvuče. Ako ništa drugo, trebalo je da propadne zbog one besmislene pesme-mutanta nastale u zavadi pesama Budi se Istok i Zapad i Volimo te Otadžbino naša.

Jovanović je ovim rezultatom verovatno platio starteški promašaj. Njegova partija nije spremna da igra na kartu sporazuma i umerenosti, posebno posle sramotnog napada na slobodu i prava srpskog naroda i Republike Srpske. U normalnoj državi teško da bi mogao uopšte da održi politički miting, i to ne zbog zabrana ili pretnji već zbog manjka interesovanja.

NEVEROVATNA POHLEPA DS A sada nešto o državnoj ceni ovih izbora. Stranke Muslimana iz oblasti Novog Pazara jedva su, jedna u koaliciji, prešle cenzus. Muamer Zukorlić je u i ovakvoj zemlji ipak ostao ispod dva odsto. Uprkos tome, u svim opštinama novopazarskog kraja, onima u kojima su većina Muslimani i onima u kojima su Srbi u većini, vode stranke Ugljanina i Ljajića. Kakva je to sila koja je posle formiranja Bošnjačkog nacionalnog saveta, uz pomoć predstavnika stranke Rasima Ljajića, njegovu stranku održao u sastavu koalicije okupljene oko Demokratske stranke? Postoji samo jedan odgovor: bezobalno vlastoljublje Borisa Tadića i neverovatna pohlepa oligarhije koja vodi Demokratsku stranku.

Kako to da je u Novom Sadu, prema prvim vestima, LSDV Nenada Čanka, skoro podjednako brojna kao DS? Upravo zahvaljujući bezidejnosti i vlastoljublju Demokratske stranke. DS, radi vlasti nad Srbijom, šlepuje LSDV još od vremena Zorana Đinđića. Zašto bi neki Novosađanin poručio „apa-kolu“ (pokrajinski DS sa svojim neuverljivim programom), kada je tu i originalna „koka-kola“ (brozijansko autonomaški LSDV)?

U narednim godinama čekaju nas novi talas krize, velike ekonomske i političke teškoće. Posle Kosova i Metohije u takvom sledu događaja na redu će biti stvaranje unitarne BiH i dalje osamostaljivanje AP Vojvodine, oblasti Novog Pazara i Istočne Srbije. Da li je moguće dočekati takve izazove uz ovakvu vladu? Da li je u uslovima u kojima više liči na Nursultana Nazarbajeva nego na De Gola, od Tadića moguće očekivati nešto drugo nego da se uz pomoć nekog praznog evropskog (toalet) ugovora, u rasturenoj Srbiji ponovo kandiduje za nekoliko godina?

Za novi takav izbor neće biti kriva sadašnja vlast, nego nezrelost naroda, za narodne mane odgovorne su elite koje i dalje gledaju da svoju moć i bogatstvo zasnuju na narodnim manama, umesto da sebe založe radi njihovog ispravljanja.

Napredni klub

 

ПРАВОСЛАВНО - О ИЗБОРИМА

Ранко ГОЈКОВИЋ | 03.05.2012 | 00:00

Са три стране ударили су на тебе зли ветрови, Србине брате, са Севера, Запада и Југа. Остао ти је само Исток, - Одакле је мир души твојој…" (Свети Николај Српски) Данас се у Србији, не само у званичним црквеним круговима, код људи у мантији, него и код обичних верника, избегава свака прича о политици. То се правда реченицама типа "то је већ политика", "није наше да се мешамо у политику", "ја не бих улазио у политику" и слично. Међутим, данас је политика ушла у све поре нашег живота, како појединца или породице, тако и читавог народа, па је немогуће политику заобићи и повући неку црту између политике и живота. Како заобићи политику, ако вам детету у школи намећу пропаганду содомије под плаштом толеранције. Како заобићи политику, када на јавном сервису РТС на римокатолички Васкрс, свака информативна вест почиње речима да је "данас дан када већина хришћана слави аскрсење Христово". Како да православни верујући човек не реагује на такву политику, кад зна да је сам Господ свима који то желе да виде, Благодатним огњем показао да је Православно празновање Васкрса уистину једини празник Васкрења Господњег а да је свака друга прослава Васкрса у ствари антипасха. А ако се неки црквени великодостојник и усуди да каже нешто о политици, либерална сушћества, од Сорошевих новинара, "невладиних" организација, па до проверених политичких најамника Запада - одмах сложно загракћу као вране, да је Црква одвојена од државе. Упркос томе, због правог "земљотреса" који је обрнуо све наопачке у систему људских вредности, ово је тренутак када нико не сме да ћути и да се правда "да је то све политика". Западна цивилизација је показала своје црно лице, своју злу духовну суштину и свим силама покушава да своје неморалне вредности наметне комплетној људској цивилизацији. Сви политички системи на планети, заједно са УН, морају се повиновати тој "црној интернационали", да не би били бомбардовани као Србија 1999. године или данас арапске земље. И то је постављено на ниво државног програма Империје зла – САД, да и оружаном силом, америчка администрација мора "штитити људска права ЛГБТ популације". Од Бога благословени брак мушкарца и жене и породичне вредности, данас се изједначавају са вредностима демонске културе и демонског морала представника ЛГБТ популације. Савремена Западна цивилизација је повела рат Против Бога, Светог Писма, Православља и свега онога што је засновано на тим системима вредности. Православном човеку са иоле духовног вида, потпуно је јасно да се данас демократија претворила у диктатуру греха, а од Запада наметани "систем вредности" се уопште не бори за некаква права свих, него се бори за такву друштвено-политичку организацију друштва, у коме ће права ЛГБТ извраћеника имати посебно привилеговано место у том друштву. А то значи потпуно потирање свих хришћанских библијских вредности, заснованих на Божанским моралним начелима. И не само хришћанских, него и свих других традиционалних вредности и у исламу, будизму, јер традиционални морал не прихвата изједначење Божанског поретка, са наметаном демонском демократијом као диктатуром греха. Православни Србин, ако је у њему остало нешто православног духа, мора данас бити свестан да је морални код, на пример ислама и читаве исламске цивилизације, иако умногоме стран хришћанству - у моралном и духовном погледу много здравији од савремене западне содомске цивилизације. Морамо бити свесни да је ово покушај претварања демократије као диктатуре греха у глобалну светску религију, у којој ће се заборавити тоталитаризам Лењина, Троцког, Тита и њихових крвника. Безобзирност и немилосрдност и начин обрачуна западних савезника са Гадафијем, показују да су савремени либерални демократи безобзирнији чак и од горе поменутих крвника, који су бар покушавали да прикрију свој демонски лик. Ако Срби дозволе онима за које "Европа нема алтернативу", да заврше своје црно дело, неће проћи дуго времена до устоличења својеврсног содомског геј-фашизма у коме неће бити места за било какве православне вредности српског народа. Оно што је главна карактеристика српске политичке сцене последњих десетак година, од када су у Србији на власти прозападни најамници, јесте практично потпуно уништена државност Србије. Владавина Слободана Милошевића не мора бити узор за православног верника, али је тада српска државност још увек била жива. Тачно је да је то била пост-комунистичка власт, са примесама комунистичке идеологије, али је нека врста реда и дисциплине, па и одговорности, ипак постојала на свим нивоима власти. Србија је, ако изузмемо Западне содомске земље, у остатку света била уважавана држава. Уредништво ФСК пред предстојеће изборе у Србији, спроводи својеврсну анкету о будућој постизборној политици српских партија према Русији. Још не знајући за званичне ставове многих странака по том питању и не знајући да ли ће се сви одазвати на тај позив ФСК да унапред искажу своју позицију у односу према Русији, покушаћу да, као обичан верујући православни хришћанин, "насликам" у најкраћим цртама савремену српску политичку сцену. На првом месту, као крајњи антипод, као потпуна супротност, где не видим ни једну једину додирну тачку тих бића са људима православног погледа на свет, налази се Преокрет. То је добро проверен најамнички кадар Запада, међу чијим присталицама има пуно потпуно изгубљених људи, наркомана васпитаних на њу-ејџ антикултури и они не само да не смеју урадити нешто што није у интересу Запада, него не смеју ни помислити на тако нешто. Они се не либе да заговарају отворену издају земље и даље трошење папира на њих је бесмислено. На другом месту по супротности православном духу, одмах иза њих долази блок партија "острашћених љубитеља зелених новчаница", којима је "тридесет јудиних сребрењака", важније и од вере и државе и нације. То су корумпирани владајући ешалони Демократске странке и Г-17+, које би могли назвати "уједињени монополи Србије". Они су дошли на власт на крилима НАТО бомби, махом су такође најамничког духа али са огромном љубављу ка зеленим новчаницама, па би вероватно многи од њих за "тридесет сребрењака", били спремни да ризикују и да почну да гуде и "проруску" причу, уколико би то обезбедило наставак лагодног живота и останка на власти. СНС је још увек непознаница, па их не бих сврставао изричито ни на једну страну, међутим, обрт напредњака и њихова данашња проевропска прича и нехотице подсећају православног човека на просто невероватно камелеонство Вука Драшковића. Ако озбиљно погледамо и старију и новију историју нашег многострадалног народа, онда морамо бити свесни да је свака проевропска прича, истовремено и дубоко антисрпска прича. Наравно да бих волео да се у случају СНС моја претпоставка покаже као погрешна и да их видимо у блоку српских патриотских снага. Трећа група представља прелаз између неправославних и непатриотских снага и православно-патриотских снага. Ту пре свега мислим на ДСС и коалицију око СПС. Сигурно да у овим политичким партијама има људи који нису спремни по сваку цену ићи директно против српских националних интереса. Отворена антисодомска позиција једног од лидера те коалиције, без обзира шта неко о њему мислио, код православног човека изазива поштовање. Ипак, њихово шуровање са Западом представља препреку да већи број људи са православним погледом на свет, гласају за њих. И на крају ове, понављам условне поделе, четврту групу представља патриотско-православни блок. Ту пре свега мислим на до сада доследну националну политику СРС и на велику непознаницу на овим изборима – Двери Српске. Православни људи не могу да се не диве храбрости и одважности Војислава Шешеља у Хашком трибуналу. Са друге стране, као да се код радикала осећа један недостатак истинске оцрковљености многих појединаца, па упркос свему, многи црквени људи са малом дозом резерве прихватају радикале. Што се тиче Двери Српских, то је можемо рећи, прва политичка снага после Другог светског рата, која у свом програму има једну врсту православног погледа на свет - светосавску идеологију. Остаје да се види, уколико буду учествовали у власти, да ли је то само декларативно залагање за светосавске вредности или је то њихова истинска идеологија. Отворена борба Двери против "параде срама", свакако је подигла њихов рејтинг у очима многих људи са православним погледом на свет. У Јеванђељу Христовом се каже, да се не треба бојати оних који убијају само тело, већ оних који са телом убијају и душу. Читајући Житија светих, наилазимо на многобројне примере Божије милости, када разноврсни тешки грешници, од убица до блудница, поставши свесни свог пада приносе искрено покајање. И Господ им, због њиховог искреног преобраћења и покајања, дарује светачки ореол. Једино за содомски грех, у Житијима светих нисам наишао на пример покајања и светости. Све цивилизације у историји рода људског су, са примањем содомског духа, врло брзо пропадале. У Холандији партија педофила добија државну финансијску помоћ. Данас се Савет Европе залаже да се строгим родитељима одузимају деца и предају у руке содомистима да о њима брину, наводећи у Декларацији да толерантност представља "отказ од догматизма". Пошто знамо да је Православље постројено на светим догматима, ово представља практичну забрану хришћанства као таквог. То је већ рат против Бога и то нам говори да је, са духовне и моралне стране, содомски Запад изгубио рат са православљем, али православни људи морају пружити духовни отпор ратујућем богоборству. Можда је истинита тврдња Ивана Иљина да су избори само комедија која служи лакшем обмањивању и да једино национална диктатура може довести до обнове монархистичког строја. Међутим, тренутно не постоји други начин, него на изборима дати глас национално одговорним људима, који ће можда припремити терен за тако нешто. Симболично је да се следећи избори у Србији одржавају на дан Светог Ђорђа победоносца. Ђурђевдан је у време српског ропства означавао хајдучки састанак. Знамо да је Свети Ђорђе својим копљем убио аждају. Такође знамо, да се Свети Ђорђе налази на државном грбу братске нам Русије, која је једина у стању данас, уз помоћ Светог Ђорђа победоносца и осталих небеских сила, да усмрти савремену западну аждају, која прети да својим смрадним задахом угуши целокупно човечанство. Имамо добар пример државотворне свести братског руског народа, који је на недавним изборима пљунуо на своје западне најамнике са Блатног трга. Зато мислим, да и Срби, уколико не желе да пљуну на своју историју и изгубе смисао свог постојања, морају да следују својим светитељима и зауставе западни пут у апокалипсу. Србине брате, запамти речи светог Николаја Српског са почетка текста. Свети Георгије моли Христа Бога за нас. За Фонд Стратешке Културе: Ранко Гојковић

http://srb.fondsk.ru/news/2012/05/03/pravoslavno-o-izborima.html