ЏОН ПИЛЏЕР..........ИСТОРИЈА ГЕНОЦИДА ЗА КОЈЕ ЈЕ ОДГОВОРАН ЗАПАД

ОД ПОЛА ПОТА ДО ИДИС: ИСТОРИЈА ГЕНОЦИДА ЗА КОЈЕ ЈЕ ОДГОВОРАН ЗАПАД

 

 

ЏОН ПИЛЏЕР

Проливена крв ће почети да се суши тек пошто „ми сами" препознамо ратне злочинце у сопственом окружењу

Преносећи наређења председника Ричарда Никсона у вези са „масовним" бомбардовањем Камбоџе 1969, Хенри Кисинџер је изговорио и ово: „Све што лети (нека се обруши) на све што мрда". И, док Барак Обама, пошто му је додељена Нобелова награда за мир, потпаљује свој седми рат против муслиманског света, данашња оркестрирана хистерија и лажи чине да се просто са носталгијом присећамо ове убиствено искрене Кисинџерове изјаве.

Будући да сам и сâм био сведок људских последица ваздухопловног дивљања – укључујући обезглављене жртве и деловима њихових тела искићено околно дрвеће и пољане – ни најмање ме не изненађује овакво поновљено непоштовање историјског памћења. Очигледан пример тога је успон на власт Пола Пота и његових Црвених Кмера, које је имало пуно великих сличности са успоном данашње Исламске државе у Ираку и Сирији (ИДИС). И они су такође били немилосрдни средњевековни крволоци, зачети као мала и сасвим безначајна секта. И они су, такође, били производ апокалипсе „made in America", само тог пута у Индокини.

Према казивању самог Пол Пота, његов покрет се састојао од „мање од 5.000 слабо наоружаних герилаца са неубедљивим стратегијом, тактиком, лојалношћу и вођством". А, кад су Никсонови и Кисинџерови Б52 бомбардери покренути као део „Операције мèни" (Operation Menu), тадашњи врхунски демон Запада није могао да поверује колика га је срећа одједном задесила.

Американци су у периоду од 1969. до 1973. на руралне делове Камбоџе сручили експлозива у количини еквивалентној за пет бомби бачених на Хирошиму. Читава села би сравнили са земљом, једно за другим, па би се потом вратили да новим бомбама заспу исте те рушевине и лешеве у њима затрпане. Кратери бомби би били поређани као ниска језивих перли уништења, па су многи и дан данас из ваздуха јасно видљиви. Ужас је био незамислив. Један бивши официр Црвених Кмера описао је како су „преживели били као замрзнути у ужасу који их је затекао, па би унаоколо изгубљени и без гласа лутали наредних неколико дана. Ужаснути и напола слуђени, били су спремни да поверују у било шта што би им тада било речено… А то је и било оно што је Црвеним Кмерима тад омогућило да их за себе лако придобију."

DALJE…………………http://www.standard.rs/svet/30894-??-????-????-??-????-????????-????????-??-????-??-?????????-?????